Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja.
Postoje, međutim, određeni aspekti antropologije koji imaju istinski naučni karakter jer nas ne vode izvan granica empirijskih činjenica u sferu nekontrolisanih pretpostavki, jer proširuju naše znanje o ljudskoj prirodi i mogu se direktno primeniti u praksi. Mislim, na primer, na takve predmete istraživanja kao što je primitivna ekonomija, koja je značajna za naše znanje o čovekovoj ekonomskoj prirodi i od vrednosti onima koji žele da razviju resurse tropskih zemalja, uposle urođenike kao radnu snagu i trguju sa domorocima; ili predmet kao što je komparativno proučavanje mentalnih procesa divljaka, polje istraživanja koje se već pokazalo kao plodno za psihologiju i koje bi moglo da bude korisno onima koji se bave obrazovanjem ili moralnim poboljšanjem urođenika. Na kraju, što ne znači da su manje bitan predmet, tu su i primitivni zakoni, proučavanje različitih sila koje uspostavljaju red, uniformnost i koheziju unutar plemena divljaka. Poznavanje tih sila je trebalo da bude temelj antropoloških teorija o primitivnim organizacijama i na osnovu njega je trebalo da osmislimo vodeće principe kolonijalnog zakonodavstva i administracije. Detaljnije znanje o takozvanim divljacima dovelo je do otkrića da su „zverski mehanizmi pagana“ proizvod čvrstih zakona i stroge tradicije, prouzrokovani biološkim, mentalnim i društvenim potrebama ljudske prirode, pre nego posledica razularenih strasti i nesputane razuzdanosti…
