P. D. Uspenski, u knjizi Simbolika tarota, počinje pitanjem: Šta je tarot?
Izučavanje okultne filosofije nije moguće bez poznavanja simbolizma, jer ako se reči okultizam i simbolizam pravilno koriste, one imaju gotovo istovetno značenje.
Simbolizam ne može da se nauči onako kako se uči da se grade mostovi ili govori strani jezik, za tumačenje simbola neophodan je naročit mentalni sklop. Vičan korišćenju simbolizma u umetnosti.
Čak i u tom slučaju neophodno je naročito usavršavanje uma kako bi se razumeo „jezik Posvećenih“ i kako bi se na tom jeziku iskazalo sopstveno intuitivno znanje.
Postoji mnoštvo metoda za razvijanje „opažanja simbola“ kod onih koji nastoje da razumeju skrivene sile Prirode i Čoveka, kao i za učenje fundamentalnih načela i elemenata esoteričnog jezika. Najsvestraniji i najzanimljiviji metod je tarot.
Tarot izgleda kao špil karata koji se na Zapadu koristi za igru i proricanje budućnosti. Ove karte prvi put su se pojavile u Evropi krajem 14. veka među španskim Ciganima.
Špil karata za tarot sadrži dvadeset dve obične karte za igranje, sa po jednom dodatnom „figurom“ za svaku boju – Vitezom, koji stoji između Kraljice i Žandara.
Ovih pedeset šest karata podeljeno je u četiri boje: dve crne i dve crvene, koje nose sledeće značenje: trefovi (Žezla), srca (Pehari), pikovi (Mačevi) i karo (Pentakli).
Pored pedeset šest karata u špilu za tarot postoji još dopunskih dvadeset dve numerisane karte, koje nose specijalne nazive:
I. Mag
II. Prvosveštenica
III. Carica
IV. Car
V. Kočije (VII)
VI. Iskušenje
VII. Hijerofant (V)
VIII. Snaga
IX. Pustinjak.
X. Točak života
XI. Istina
XII. Obešeni
XIII. Smrt
XIV. Vreme
XV. Đavo
XVI. Kula
XVII. Zvezda
XVIII. Mesec
XIX. Sunce
XX. Vaskrsenje iz mrtvih
XXI. Svet
O. Luda
Ovaj špil karata, po mišljenju mnogih istraživača, odgovara knjizi egipatskih hijeroglifa sa sedamdeset osam tablica, koja je na čudesan način opstala do danas.
