Izdvajamo
-
Rusija i Evropa
Osim što je imalo izuzetan uticaj na ruske i slavenofilske intelektualce širom sveta, ovo delo je ostavilo nesporan pečat na najznačajnije filozofe istorije na Zapadu.
-
Rasprave o Kjerkegoru i Hajdegeru
Rasprave o Kjerkegoru i Hajdegeru predstavlja zbirku članaka ili davno objavljenih i nepreštampavanih više ili za života autora neobjavljenih studija o Hajdegeru i Kjerkegoru, misliocima, kojim se profesor Žunjić bavio dugi niz godina.
-
Protiv liberala
Tekst „Protiv liberala“ prvo je delo Armina Molera koje je prevedeno na srpski jezik. Moler je nemački filozof koji je pripadao desničarskoj struji, te ne čudi to što, kako u pogovoru knjige kaže Кarlhajnc Vajsman, danas ne važi za uticajnog intelektualca, čak ni u nemačkim krugovima.
-
Proza duše
Autorka nastoji da ispravi, u velikoj meri površno pisanu, književnu istoriju o prozi srpske moderne. Govori, držeći se isključivo onih autora koje smatra najreprezentativnijim za moderan duh ondašnje proze, i njihovih najboljih ostvarenja, pokušavajući da preoblikuje sliku o kanonskim piscim srpske književnosti – Bori Stankoviću, Milutinu Uskokoviću, Veljku Milićeviću, Isidori Sekulić… Knjiga sugeriše na sve promene koje su se desile u pripoveci i romanu od formalnih, strukturalnih, narativnih do jezičkih i stilskih svojstava koje postaju i temelj za dalji razvoj srpske književnosti.
-
Oziris (Smrt i ponovni život)
Bojana Mojsov oslikava kult Ozirisa i njegov razvoj tokom 3.000 godina egipatske istorije. Vodi nas kroz brojne zapise o Ozirisu iz trećeg milenijuma pre Hrista, sve do rimskog osvajanja Egipta, pokazujući nam da je kult Ozirisa bio najpopularniji i najtrajniji od drevnih religija. Prikazuje nam na koji način kult vodi direktne korene za mnoge ideje, osobine i običaje u hršćanstvu, uključujući i koncept Svete Trojice, krštenja u svetoj reci i zavet pričešća. Otkriva uticaj kulta na druge zapadne mistične tradicije i grupe, kao što su alhemičari, Rozenkrojceri i masoni.
-
O umetnosti
Dr Zoja Bojić načinila je izbor teksta Plinija Starijeg u skladu sa interesima i potrebama istorije umetnosti starog veka, istorije primenjenih umetnosti i istorije umetničkih teorija, dakle užih oblasti njene struke istorije umetnosti. Time je ustalom obezbedila najkompetentniji mogući pristup prevođenju, a načinom koji je izabrala, povezala a zatim i poređala odabrane Plinijeve delove je prevazišla zadatke pukog prevođenja i priređivanja i ostvarila originalnu interpretaciju Plinijevog naučnog sistema u onim delovima u kojima se on bavi pitanjima umetnosti. Poseban sloj knjige predstavlja pedesetak reprodukcija, kojima autorka ilustruje Plinijev tekst, ali ujedno pokazuje i Plinijevu tradiciju u evropskoj kulturi srednjeg i novog veka.
-
O slikarstvu
Zoja Bojić čitaocu otkriva ovaj istorijski bogat i ključni tekst evropske antike. Svojim značajnim i naučnim prevodom i naučnim aparatom dr Bojić istražuje ovaj tekst prvenstveno u okviru istorije umetnosti- posmatrajući ekfrazu van uobičajenog okvira literarnog konteksta, ona je ispituje u kontekstu istorije umetnosti, teorije umetnosti i muzeologije.
-
O putu kojim se filozofija Fihtea, Šelinga i Hegela razvijala iz Kantovog spekulativnog istraživanja
Pošto je u Kragujevcu učio filozofne i Pravoslovne nauke pri Srbskom liceju, Dimitrije Matić je avgusta 1845. odlukom Pravitelstva Srbskog upućen kao pitomac u Germaniju. O svom boravku u Nemačkoj on veli:Pri berlinskom i hajdelberškom sveučilištu produžio sam filosofne i pravoslovne nauke i iz prvih sam i doktorat dobio. Već naredne godine, počev od 1. avgusta Dimitrije Matić je postao redovni član Društva srbske slovesnosti, da bi nekoliko meseci od 22.maja 1859. do 29. marta 1860, bio i njegov predsednik. Iako se znalo za Matićev doktorat u Nemačkoj, tek je profesoru Slobodanu Žunjiću pošlo da otkrije rukopis Matićeve doktorske disertacije.
-
O pravnom položaju Srpske Crkve u prošlosti
Objavljivanjem studije pokojnog profesora Mirka Mirkovića O pravnom položaju Srpske Crkve u našoj prošlosti stručna javnost je dobila značajno delo koje će doprineti boljem upznavanju naše prošlosti, a vezi sa jednim pitanjem o kojem se malo pisalo u našoj istoriografiji.
-
Nauka, politika i gnoza
„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
-
Nasleđe antičke filozofije
Nijednog trenutka se ne kolebam da prihvatim tvrdnju o neposrednoj povezanosti evropskih svetovnih znanosti i grčkog duha. Štaviše, naš dug prema Grčkoj bi se mirne duše mogao proširiti i na ono što je Hegel označio kao isključivi dar Istoka. Ne smemo, naime, zaboraviti da je hrišćansko učenje Evropi preneto na grčkom jeziku Novog zaveta i da je dalje razvijeno u okvirima hrišćanske teologije, koja se ne može zamisliti bez pojmovnog aparata antičke grčke filozofije. Posmatramo li stvari istorijski, a drugačije jedva da možemo smisleno govoriti o poreklu svega, ova pitanja se slivaju u jedno: „Zašto su Grci između VI i III veka stare ere počeli da upražnjavaju jednu duhovnu aktivnost, koja se temeljila na istraživanju i dokazivanju, dok su se druge civilizacije u to prelomno vreme okrenule novim velikim religijama? Ili još kraće: „Zašto i kako su ljudi uopšte počeli da filozofiraju?“
-
Nad prepiskom Martina Hajdegera [I-II]
Kada se sve uzme u obzir: Hajdegerova veličina i položaj u savremenoj filozofiji, rang i značaj njegovih partnera u prepisci, dužina njenog trajanja, najzad (ali ne i najmanje važno) krupna, prelomna, dalekosežna, jezovita i krvava zbivanja u povesnici dvadesetog veka, po radikalnom zlu, njegovim oblicima i razmerama ne uporediva s bilo kojim drugim razdobljem ljudske istorije, onda se Hajdegerova prepiska pokazuje kao važna, nezaobilazna i sasvim upečatljiva sastavnica duhovne fizionomije dvadesetog stoleća. Alfred Denker, koji je nedavno pokrenuo uniformno izdavanje celokupne Hajdegerove prepiske, s pravom je rekao, obrazlažući taj tek započeti poduhvat dugog trajanja, da bi duhovna istorija dvadesetog veka bez Hajdegera bila suštinski drukčija.
-
Mikrobi, puške i čelik
Džered Dajmond je jedan od najznačajnijih naučnika Amerike. Osim što je počasni profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kaliforniji, jednako je slavan i zbog svog ogromnog doprinosa ekologiji i evolucionoj biologiji, kao i zbog svojih istraživanja u zabačenim delovima Nove Gvineje. Ovo je sjajno napisano, strasno, munjevito putovanje kroz 13.000 godina istorije na svim kontinentima – kratka istorija svega o svakome… Pružajući napokon ubedljivo objašnjenje za razlike u razvitku ljudskih društava na raznim kontinentima, knjiga ruši temelje rasističkih teorija o istoriji… Kada budete pročitali prve dve strane nećete moći da se odvojite od ove knjige. Za ovu knjigu Džered Dajmond je dobio Pulicerovu nagradu za dela iz oblasti nauke.
-
Likovne tradicije evropske antike
Likovne tradicije evropske antike vidljive su u gotovo svim aspektima umetničkog stvaralaštva, kroz istoriju i danas. Ova knjiga ima nameru da pokaže putovanje tih tradicija kroz likovne umetnosti i želi da uputi čitaoca da ih prepozna u sopstvenom iskustvu. Likovne tradicije evropske antike uključuju ne samo sačuvana umetnička dela, bilo u originalu bilo u kopiji, davnog i slavnog perioda evropske istorije, već i književna dela o likovnim umetnostima koja su za sobom ostavili antički istoriografi umetnosti.
-
Kritika praktičkog uma
Kritika praktičkog uma je najvažnija od tri Kritike Immanuela Kanta, koja je, zapravo, nastavak prve Kritike. Sam pojam kritika za Kanta znači – granica, mogućnost. Dakle, on ovde ne kritikuje praktički um u pravom smislu te reči, nego nam iznosi svoju teoriju o tome gde su njegove granice, šta on jeste i šta može. Za razliku od prve knjige koja govori šta možemo znati, ovaj nastavak odgovara na pitanje šta trebamo činiti, jer ljudi su delatna bića.
-
-
-
Istoriografija srpske filosofije do 1941.
Zajedno sa zbornikom O srpskoj filosofiji (Plato, Beograd, 2003), koplementarna hrestomatija Istoriografija srpske filosofije do1941, donosi jedan mogući izbor iz najznačajnijih tekstova o našoj misli objavljenoj do početka Drugog svetskog rata.