Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam.
Izdvajamo
-
Smrt Zeke Manroa
Nik Kejv se u romanu Smrt Zeke Manroa pojavljuje kao već formiran pisac. Ovaj silovit i beskompromisni roman koji vrca od humora, nasilja i seksa ipak portretira na suptilni način odnos oca i sina.
-
I magarica ugleda anđela
„Kejvov Biblijom zaposednuti roman – eksperimentalni rolerkouster o incestuoznoj zajednici divljaka – na impresivan način kreira svoju mitologiju i dodaje joj apokaliptično lokalnu, australijsku, polituru.“ [Krikus Rivju]
-
Plamen (Poezija. Pesme. Beležnice. Crteži)
Koenovo spajanje iskustava jevrejske, hrišćanske i (zen) budističke kulture stvorilo je originalno i unikatno pesničko delo koje po svom najmanjem zajedničkom sadržaocu pripada ne samo Kanadi, anglosaksonskom i frankofonom tlu, već čitavom književnom univerzumu; zapravo, imaginarnom – svetskom jeziku.
-
Hinduizam (Mnogo buke oko Tog Jednog)
Izvrstan, problemski, ali i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na obuhvatan i koherentan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije. Takav pristup je doista retkost u indologiji, a u nas ga (sa izuzetkom, možda, Čedomila Veljačića) još nije primenio nijedan autor, uključujući ne samo Srbiju nego i bivšu Jugoslaviju.
-
Dvanaest pravila za život (Protivotrov za haos)
Dugo mi je trebalo da se odlučim za naslov Dvanaest pravila za život: protivotrov za haos. On jasno ukazuje na to da su ljudima potrebni principi koji uvode red i da nas u protivnom haos priziva. Potrebna su nam pravila, standardi, vrednosti – pojedinačno i zajedno. Potrebne su nam rutina i tradicija. To je red. Red može postati preteran, i to nije dobro, ali haos može da nas preplavi, i udavi – i ni to nije dobro. Moramo ostati na pravoj i uskoj stazi. Svako od dvanaest pravila u ovoj knjizi – i prateći eseji – stoga obezbeđuju vođstvo kako da se tamo nađemo. „Tamo” je linija koja razdvaja red i haos. To je mesto na kome smo istovremeno dovoljno stabilni, na kome dovoljno istražujemo, dovoljno se preobražavamo, popravljamo i dovoljno sarađujemo. Tamo nalazimo smisao koji opravdava život i njegovu neizbežnu patnju. Možda ćemo, ako živimo kako treba, biti u stanju da tolerišemo težinu vlastite samosvesti. Možda ćemo, ako živimo kako treba, biti u stanju da podnesemo saznanje o vlastitoj krhkosti i smrtnosti, bez osećanja da smo oštećeni i da smo žrtve kao prvo, ozlojeđenosti, zatim zavisti, i potom želje za osvetom i uništenjem. Možda nećemo morati, ako živimo kako treba, da se okrećemo totalitarnoj sigurnosti kako bismo se zaštitili od vlastite nedovoljnosti i neznanja. Ako svako od nas živi kako treba, kolektivno ćemo procvetati.
-
Mape značenja (Arhitektura verovanja)
Zašto ljudi na različitim mestima i u različitim vremenima formulišu mitove i priče sa sličnim simbolima i značenjima? Jesu li grupe ljudi s različitim religioznim ili ideološkim verovanjima osuđene na večni sukob? Da li su tvrdnje nauke i religije zaista nepomirljive? Šta se može učiniti da se umanji individualna sklonost ka okrutnosti koja se gaji u grupi? Mape značenja pristupaju ovim pitanjima pomoću provokativne nove hipoteze koja istražuje vezu između onoga što nam savremena neuropsihologija govori o mozgu i onoga što nam rituali, mitovi i religijske priče odavno poručuju. Pitersonova ambiciozna interdisciplinarna odiseja bogata je uvidima iz sveta religije, kognitivne nauke i jungovskog pristupa mitologiji i narativu. Mape značenja predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.
-
Izvan reda: 12 dodatnih pravila za život
U knjizi 12 pravila za život, Džordan B. Piterson, klinički psiholog i proslavljeni profesor sa Univerziteta Harvard i Univerziteta u Torontu, pomogao je milionima čitalaca da uvedu red u svoje haotične živote. U ovom odvažnom nastavku, Piterson predstavlja dvanaest dodatnih spasonosnih principa koji će nam pomoći da izbegnemo pogubne posledice svoje želje da uredimo svet.
-
Značaj primitivne magije
Nakon prosvetiteljskog zaokreta, čije temeljne tendencije se svode na zadobijanje racionalne autonomije pojedinca, što podrazumeva otvoren sukob sa svakim vidom afirmativnog pomena magije, i velikih sistema nemačkog idealizma koji su, doduše, dali izvesno dostojanstvo magiji, ali samo u kontekstu rudimentarnog oblika kojem je neminovno predstojala transformacija u više oblike ljudske svesti – magija je u drugoj polovini devetnaestog veka iznenada, zajedno sa srodnim temama i problemima, zadobila izvanredno važan status naučnog predmeta, ali ne takvog, koji se može adekvatno uklopiti u postupke i metode neke od tada aktivnih duhovnih nauka, nego takvog, koji iziskuje fundiranje novovrsne naučne discipline.
-
Zločin i običaji u primitivnom društvu
Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja.
-
Vlast
Na koji način Veber argumentuje i ilustruje navedene oblike vlasti i moći čitaoci će moći podrobnije da se obaveste u novomsrpskom izdanju njegovih za života neobjavljenih rukupisa koji su svojevremeno štampani pod ne baš intrigantnim nazivom Privreda i društvo. Valja imati u vidu da je reč o nedovršenim rukopisima, tako da brojna ponavljanja istih ili sličnih teza, smeštena u već različite pojmovne kontekste, u pojedinim trenucima predstavljaju teško premostivu prepreku za savremenog čitaoca sviklog na sažeta izlaganja i gotove zaključke.
-
Vizantijski svet i Srpska crkva u 13. i 14. veku
Istraživanje dr Dragoljuba Marjanovića, posvećeno procesima dobijanja i utvrđivanja autokefalije srpske pravoslavne crkve predstavlja originalan doprinos proučavanju ovog naučnog problema, ali i mnoštva njemu srodnih tema. U celini možemo da zaključimo da je knjiga dr Dragoljuba Marjanovića novo i originalno istraživanje, što predstavlja nesumnjivo izuzetno dostignuće u jednoj tematici koja je u nauci dobro poznata.
-
U potrazi za svetinjom
Ovo je prva knjiga koja otkriva raznolikost i zanačaj adventističkog iskustva. Ona analizira adventističko teološko nasleđe, razvoj i socijalne institucije. Za razliku od mormona i Jehovinih svedoka, adventisti nikad nisu stekli notornost otvorenim suprotstavljanjem državi, ali nisu ni deo glavnog toka protestantizma koji održava nacionalni religiozni identitet.
-
-
-
Ogledi o okultizmu
Ogledi o okultizmu Žolta Lazara, sve agilnijeg sociologa kulture s Univerziteta u Novom Sadu, nisu prvotni i jedini u domaćim društveno-humanističkim disciplinama, nego su novina po analizi odnosa animizma, magije, mita, okultizma i religije, nivou zahvata, obrađenim teoretičarima, dosegnutoj sintezi i čistom, čitljivom stilu. Dopuna su onoga što je našoj akademskoj zajednici poznato o okultizmu, prvenstveno, preko prevedenih studija Mirčea Elijadea, manje znano o Fransisu Bejkonu i kraju renesansnog okultizma ili o „rozenkrojcerskoj epizodi“ Rene Dekarta, a sva je prilika da njihov značaj raste zahvaljujući skrupuloznom i kritičkom izučavanju supersticija u Srbiji. Rasprava, u kojoj pisac demonstrira široku obaveštenost i visoku temeljitost, trebalo bi da se nađe na astalu raznovrsnih čitača i stručnjaka: filozofa i sociologa, antropologa i etnologa, kulturologa i psihologa, i naposletku bogoslova – prevashodno pravoslavnih. Podrazumeva se da će studentima biti neophodna.
-
-
Mediteran i drugi svetovi
Pitanja vizuelne kulture XI–XIII vek predstavlja izvrsni moderni odgovor na pogubno a sve prisutnije usitnjavanje istorijske perspektive savremene humanistike, pokazujući dijahronu povezanost kulturnih tradicija i identiteskih markera duboko utemeljenih u burnu istoriju Mediterana sve do savremenih dana. Prateći puteve kulturnih uticaja i ideja od Svete zemlje preko Sicilije i manastira Klinija do Balkana, Jelena Erdeljan rasvetljava umrežene procese primanja, prihvatanja i preobražaja zajedničkih kulturnih modela, odnosa između recepcije i absorbcije uticaja i ideja i njihovog prilagođavanja stvarnosti, istorijskom kontekstu momenta, u sredinama suštinski obeleženim inter-kulturalnošću, od Svete Zemlje preko Sicilije do Balkana, koja svaka za sebe predstavljaju inspirativne mikrokosmose pomešanosti raznovrsnih uticaja i njihovog oblikovanja u jedinstveni mnogoznačni kulturni sadržaj.
-
Kada je naš svet postao hrišćanski (Knjiga o Konstantinu)
Jedan od presudnih događaja u zapadnoj, pa čak i u svetskoj istoriji, odigrao se 312. godine u ogromnom Rimskom carstvu. Taj IV vek naše ere loše je počeo za hrišćansku Crkvu: od 303. do 311. godine pretrpela je jedan od dva najgora progona u svojoj istoriji, progon u kojem je bilo na hiljade mrtvih. Godine 311, jedan od tetrarha koji su delili vlast u Carstvu odlučio je da na to stavi tačku, jetko priznajući u svom zakonu o toleranciji da progon ne služi ničemu, pošto se brojni hrišćani koji su se odrekli svoje vere kako bi sačuvali goli život nisu zbog toga vratili paganstvu. Tako da je (u to je doba tako nešto zabrinjavalo poglavara) bilo rupa u religijskom tkivu društva.
-
-