Za razliku od konfučijanizma, koji je stavljao na glasak na razum, tradicionalnu moralnost i strogi poredak, taoizam je isticao intuiciju, mističko poistovećivanje s prirodom i beskonačnost promene. Razumljivo je, otuda, što je prvi svoj izraz pretežno nalazio u filozofiranju i komentarisanju, a drugi u umetnosti, književnosti, poeziji.

Sa šesnaest godina, Tagore se već oprobao kao autor kratkih priča – godine 1877. sastavio je „Prosjakinju“ i na taj način u bengalski jezik uveo žanr kratke priče. Između 1891. i 1895. godine, sastavio je više od polovine priča obuhvaćenih trotomnim izdanjem Galapaguha, zbirci od osamdeset četiri priče. Ovom periodu pripadaju i priče objavljene u ovom izdanju na srpskom.

Najpoznatije priče: „Veče uoči Ivanjdana“, „Začarano mesto“, „Šinjel“, „Kočije“ – vrh ruskog i svetskog pripovedanja – u prevodu B. Kovačevića, V. Poljakova, M. Čehove. O Gogoljevoj priči u tradiciji ruske proze – pogovor Milice Milidragović.