Izdvajamo
-
Odbrana Sokratova
Sokrat je predstavljao ideal moralnih vrlina: mudrosti, skromnosti, trezvenosti, umerenosti, pravičnosti, hrabrosti, nesavitljivosti; zastupao je čvrstu zakonitost nasuprot tiranima; daleko je bio od gramzivosti i vlastoljublja. (Hegel)
-
-
O pojmu ironije (sa stalnim osvrtom na Sokrata)
Prvi put se u prevodu na srpski pojavljuje ovo delo Kjerkegora, napisano pre gotovo 180 godina i odbranjeno kao magistarska teza (ekvivalentna doktorskim disertacijama iz drugih naučnih oblasti), a ocenjeno od strane takvog autoriteta kakav je Pol de Man kao najbolja dostupna knjiga o ironiji.
-
Lepljivi listići
Lepljivi listići predstavljaju kolekciju mikroeseja − filozofskih ali i intimnih zapisa o životu, jeziku, ljubavi, Bogu i ljudima koje je Epštejn prikupljao tokom proteklih 30 godina. Na pola puta između eseja i aforizama, listići se mogu shvatiti kao kratke beleške, ali i kao prolećno lišće, zametak misli, još uvek lepljiv od smole, kako sugeriše autor.
-
Kritika čistog uma
Na 1000 strana u deset celina i sto različitih tema daje se do sada najsveobuhvatnije preispitivanje Kritike čistog uma, svakako jedne od najuticajnijih knjiga svetske filozofije.
-
Istorija helenske etike
Naš najznačajniji helenista Miloš N. Đurić ovim delom je postavio osnove za izučavanje ne samo antičke etike i filozofije već i celokupne zapadne misli, koja počiva na njihovim principima.
-
Istorija filozofije: Grčka i Rim
Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, Grčka i Rim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. (Slobodan Žunjić)
-
Istina i iluzija
Centralna pitanja ove knjige su: Šta je istina? Zašto mi istinu tako visoko cenimo?
-
-
-
Iskustvo i siromaštvo
Benjamin je nesumnjivo jedan od najvažnijih mislilaca našeg doba. Njegova tri čuvena teksta, sabrana u ovoj knjizi (pored naslovnog, 1933, još „Pripovedač“, 1936. i „Zadatak prevodioca“, 1923), s pridodatim zapisima „Iskustvo“ (1913) i „Maramica“ (1932), prožeta su promišljanjima o tome kako baštiniti prošlost.
-
-
Bog u potrazi za čovekom
Ako je poredak sveta mudar poredak, u njemu ponekad mora biti trenutaka u kojima je sa stanovišta zemaljskog razuma jedino ludilo ljubavi razumno. Ti trenuci ne mogu biti drugi nego oni u kojima je, kao ovo danas, čovečanstvo poludelo, zato što mu nedostaje ljubavi. (Simona Vejl)
-
-
-
Dela ljubavi
Jedan od najvažnijih i poslednjih Kirkegorovih radova, prvi put na srpskom jeziku, predstavlja duboko ispitivanje ljudskog srca u kojem „otac egzistencijalizma“ uvodi čitaoca u najskrovitije tajne ljubavi.
-
-
-
-