Ja iskreno, možda malo naivno, verujem da je učenje o večnom paklu očigledno besmisleno, iz prostog razloga što se ne može čak ni izraziti pomoću hrišćanskih teoloških termina, a da se pritom ne upadne u tako duboku i sveopštu dvosmislenost u kojoj se sve pretvara u prazne reči.

Kada sam otkrio Boga – a moj put prema Bogu vodio je kroz Jevanđelje – prvo što me je pogodilo je to da su Bogu svi važni, da on ne razlikuje ljude, da nije Bog samo dobrih nasuprot lošima, samo vernika nasuprot nevernicima, samo jedne vrste ljudi nasuprot drugima, već da je njemu svako podjednako važan i vredan. A ako je Bog do kojeg sam došao takav, onda i ja treba da razvijem takav odnos prema svima u svom okruženju. Iskreno, bio sam zapanjen otkrićem da je Bog takav; takav njegov odnos prema svima potpuno me je preokrenuo. Oko sebe više nisam video odvratna, omražena bića, već ljude sa kojima Bog ima određeni odnos, sa kojima i ja mogu uspostaviti drugačiji odnos, ako ih budem posmatrao onako kako ih Bog vidi. (Mitr. Antonije Blum)