U ovom romanu, kao i u ostaloj svojoj prozi, Kalvino predstavlja čovekov život i ljudske odnose specifičnim simboličkim slikama i „zamaskiranim“ svetom bajke i legende. Smeštajući radnju ove neobične priče u srednji vek, Kalvino koristi složen spektar obrednih karnevalskih formi tog doba da izrazi punoću i višeznačnost ljudskih života. Smeštajući svoje junake u karnevalskoj noći u neimenovani zamak usred šume, i lišavajući ih hijerarhijsko-socijalnih određenja i podela, on im dopušta da igrom tarot karata ispredaju svoje živtone priče i kreiraju njihov dalji tok u međusobnom nesputanom ukrštanju.
Neizvesnost ljudskog života, uticaj igre slučaja i (ne)svesnih odluka na pojedinačne sudbine bude radoznalost i uzbuđenje čitaoca zbog čega on ne ispušta iz ruku ovaj roman-minjon.
