594,00 rsd
3 na stanju
Karakteristično obeležje ruske filosofije predstavlja njena povezanost sa helenizmom, sa sokratovskom metodom, sa antičkom dijalektikom platonizma. To je ona dobila u nasledstvo od vizantijskog hrišćanstva i istočnih otaca crkve koji su i sami bili prvoklasni grčki filosofi.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 231 |
| Godina izdanja | 2007 |
Kao i sve Žunjićeve studije i ovu odlikuje sveobuhvatnost, iscrpnost i akribičnost. (Ilija Marić)
„Averinceva odlikuje sjajno, izvorno poznavanje patristike; vrlina, danas sve ređa u istočnoevropskoj nauci, gde se iz ideoloških razloga, nepotrebno, a veoma štetno, zanemaruje svetootačka i uopšte crkvena tradicija u idejama i umetnosti – kao da to nije neotuđiva kulturna baština evropske civilizacije.“ (Akademik Dimitrije Bogdanović)
Naša filozofska i šira kultura imala je retku i nezasluženu privilegiju da se recepcijom tzv. postmodernističkih strujanja, od samih njihovih početaka, bavi i Slobodan Žunjić, čovek suverene filozofske kulture i kompetencija, bez premca ne samo u eksjugoslovenskim ili sadašnjim srpskim okvirima. (Mladen Kozomara)
Kandid je na kraju istoimenog Volterovog romana u dva navrata izjavio da „treba da obrađujemo svoj vrt“. Ovo se može ponoviti i za vrt srpske misli, ali ne tek stoga što, kako veli Turčin u Kandidu, „rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu“, nego što je narečeni vrt deo naše tradicije pa njegovim negovanjem dajemo svoj prilog svetskoj misli i ujedno doprinosimo izgradnji našeg identiteta.
Hrišćanska religija kao religija vernosti takođe je izrazito „semiotična“ (ako hoćete „heraldična“).
