O liku i delu Gilberta K. Čestertona ne treba trošiti reči. Radi se o književniku i intelektualcu kakav se retko pojavljuje u istoriji civilizacije. Njegova dela su poznata čitaocima u svim delovima sveta, pa tako i nama na Balkanu. Čestertonove knjige su na našim prostorima objavljivane još za njegova života, a i do danas našeg čitaoca obraduje neki izdavač sa novim prevodima ovog slavnog autora.
U bibliografija srpskih prevoda Čestertonovih knjiga dominiraju književna dela (Čovek koji je bio Četvrtak, priče o Ocu Braunu, Klub uvrnutih zanata itd). Srećom, unutar Izabranih dela G. K. Čestertona, koje objavljuje „Bernar“, podjednako su zastupljene i njegove knjige eseja. To je značajan deo njegovog stvaralaštva, te bi slika o Čestertonu, bez upoznavanja sa njegovim esejističkim radom, bila iskrivljena. A njegov esejistički opus pak, bez knjige Večni čovek bi bio ne samo nepotpun, već i nedovoljno razmljiv, jer je to, prvo, njegova najznačajnija knjiga tog žanra, i drugo, publikacija u kojoj je izložio svoje najznačajnije filosofske uvide.
Večni čovek je Čestertonova najuspešnija „neknjiževna“ (non-fiction) knjiga. U njoj je na vrlo kreativan način uspeo da izloži povest civilizacijskog razvoja, sa svoje karakteristične pozicije. Takođe je vrlo efektno kritikovao tada (ali u određenoj meri i sada) materijalistička uverenja, koristeći prepoznatljiv neakademski manir (on vrlo često koristi ironiju, šalu i sl. kako bi osporio stavove oponenata).
