Šta se usuđujem da mislim? (Izazov moderne nauke ljudskom delanju i verovanju)

Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam. Dakle, nije mi preostalo ništa drugo nego da pokušam da smislim novi naslov. Ali kakav god da je sadašnji naslov, ono što ova knjiga zaista sadrži jesu nekakvi ogledi o naučnom humanizmu. Kada kažem da su to ogledi, mislim na to da nisu svi napisani istim povodom; ali kada kažem da su to ogledi o određenom predmetu, mislim na to da su, uprkos diskontinuitetu kompozicije, zaista povezani zajedničkim stanovištem, zajedničkim pristupom. Najzad, koristeći sintagmu naučni humanizam mislim na nešto sasvim određeno, za šta se nadam da će postati jasno u četvrtom i petom poglavlju. Žao mi je što je značenje reči humanizam iskrivljeno u Sjedinjenim Državama, gde ta reč s jedne strane znači filozofsku doktrinu koja se meni ne čini naročito humanističkom u bilo kom prihvaćenom smislu, a s druge strane služi kao naziv za jednu zanimljivu vrstu antinatprirodne religije. U svom neiskrivljenom prirodnom značenju ta reč je veoma korisna, i ja ne vidim drugu sintagmu osim naučnog humanizma kojom bi se na prikladan način moglo iskristalisati to stanovište za koje mislim da je veoma važno da se neguje u modernom svetu.