Zadužbina manastira Hilandara je objavila zbornik članaka i propovedi Arhiepiskopa Averkija (Tauševa) Džordanvilskog, velikog propovednika i neumornog pastira Ruske zagranične crkve.
Životni put arhiepiskopa Averkija vodio je od Kazanja u Rusiji, gde je rođen 1906. godine, preko Bugarske, Zakarpatske Ukrajine, Jugoslavije i Nemačke, pa sve do SAD gde se i upokojio 1976. Zbornik sadrži članke i propovedi nastale od 1951. do 1975. godine.
U nastavku donosimo autorov uvod u prvi tom zbornika:
UVOD U PRVI TOM
Nakon objavljivanja zbornika mojih članaka i beseda pod naslovom Istinito Pravoslavlje i savremeni svet, verujući Rusi van granica naše otadžbine ponovo su počeli da me uporno mole da objavim i druge svoje propovedi, besede i članke, po mogućnosti sabrane u posebnom zborniku. Ovim molbama priključile su se i želje mnogih naših sveštenoslužitelja da bude objavljen potpuni godišnji bogoslužbeni krug mojih propovedi kao rukovodni priručnik pastirima početnicima.
Izlazeći u susret svim ovim molbama i željama, ja sam se najzad odlučio da, uprkos svojim nemoćima, sakupim ujedno sve što sam rekao i napisao u vidu ponuđenog novog zbornika pod naslovom Savremenost u svetlosti Reči Božije, nazivom koji najviše odgovara svemu što je ovde sabrano ujedno.
Sve što ovde prinosimo moje su crkvene propovedi i besede izgovorene prilikom raznih svečanih sabranja, kao i članci napisani u periodu počev od 1951. godine – godine mog dolaska u SAD i početka mog slu ženja Ru skoj zagraničnoj crkvi u Manastiru Svete Trojice u Džordanvilu, prvo u arhimandritskom činu, a za tim u episkopskom (od 1953. godine) i arhiepiskopskom činu (od 1961. godine).
Potpuno isto što sam napisao u predgovoru ranije izdanom zborniku mogu napisati i o sadr žaju ovog zbor nika. Uvek sam govorio i pisao samo ono što sam u dubini svoje duše ose ćao i doživljavao, što sam tokom mnogih godina čuvao i odstradao u najsvetijem skrivenom kutku svoga srca i što sam, po prirodnom osećanju pastirske dužnosti, žudeo da predam i preporu čim svoj pastvi, poverenoj mom du hovnom staranju. Ko će iskazati za misli Božije, jer kako su neispitivi sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi! (Rim 11, 33). Tokom ovih poslednjih godina dvaput sam se nalazio izme đu života i smrti i ne znam koliko mi je predodređeno da još živim po svemu rom i sveblagom promislu Božijem. I zato bih hteo da, dok još živim, izlazeći u susret molbama koje mi stižu, ponudim pažnji svih verujućih Rusa koji iskreno traže spasenje samo jedno potrebno (Lk 10,42), što je potpuno u skladu sa učenjem Reči Božije, bez ikakvih sopstvenih domišljanja i, sada tako pomodnih, čovečijih mudrovanja, što sam svagda smatrao najvažnijim i najneophodnijim za večno spasenje, uz isto vremeno ukazivanje na, za nas pogubnu, pogrešnost lažnih puteva kojima danas lju di tako često idu, spotiču se i propadaju…
Živi primer pogubnosti svih lažnih puteva, protivnih učenju Reči Božije – pred našim je očima. To je žalosna sudbina koja je zadesila našu nesrećnu otadžbinu, nekada Svetu Rus. Ovaj užasan primer opasnosti od skretanja na lažne puteve neka svima nama bude strašna opomena za budućnost. Ne samo za nas Ruse nego i za sve savremene ljude koji žive po svemu svetu, kome sada tako očigledno preti sveopšta strašna katastrofa. Nažalost, malo ko to vidi i pravilno razume. Treba usrdnije da molimo Gospoda da On otvori du hovne oči svima slepima, počev od nas sâmih.
Arhiepiskop Averkije
