Šamanizam je pored istorije religije i joge, treće veliko područje Elijadeovih istraživanja. Rezultat toga je prvi i do sada jedini sintetički prikaz toga fenomena u svetskim razmerama.
Šamanizam se temelji na psihofizičkom dualizmu, na shvatanju da duša može za izvesno vreme da napusti telo a da se to ne odrazi fatalno na ljudsku jedinku. S druge strane, šamanizam podrazumeva rascep u krilu svetoga, što znači, uz dobre, pojavu i zlih duhova a time i potrebu da se zajednica zaštiti od njih. Šaman je taj koji kroz vrlo složenu i tešku inicijaciju stiče dar i veštinu,dovoljno efikasnu, da zajednicu kojoj pripada štiti od svih zala. On nije sveštenik u pravom smislu reči, kao što ni šamanizam nije poseban oblik religije; da to jeste onda bi ovaj svuda gde se sreće (a sreće se na svim kontinentima) nosio sa sobom istu sliku sveta, što nije slučaj.
