| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 165 |
| Godina izdanja | 2017 |
Partijski sistem
660,00 rsd
5 na zalihama
660,00 rsd
5 na zalihama
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 165 |
| Godina izdanja | 2017 |
Knjiga Sumrak Zapada daje uvid u nastanak, razvoj i krizu pojma Zapada, prevashodno među Evropljanima i Amerikancima. Zapadni savez otelotvoren je kroz anglo-američko savezništvo tokom dvaju svetskih ratova. Njegov najvidljiviji izraz bio je Severno atlantski pakt. Ali, atlanticizam nikada nije doveo do ustanovljenja atlantske zajednice. Identitet Zapadnog saveza zato je došao u krizu kada je nestalo „drugo“ koje ga je držalo na okupu – Sovjetski Savez.
Religijski intervencionizam protiv srpske države i crkve još traje pa vremenski okvir knjige omeđuju 1991. kada je započeo i 2015. kada je ušao u četvrt veka trajanja. Knjiga je pisana na osnovu arhivske građe, dokumentacije, literature, štampe, vesti sa interneta i drugih elektronskih medija. Takođe, knjiga je dopunjena i mojim ličnim beleškama o važnim događajima u kojima sam učestvovao i razgovorima o gorućim temama s vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem (2002), američkim ambasadorom Tomasom Patrikom Milejdijem (2007), savetnikom američkog potpredsednika Majklom Holcelom (2009) i ćaskanjima s Nikolom Gruevskim u vreme kada još nije bio makedonski premijer (1997). Čitaocu će odmah pasti u oči kako američke diplomate izričito saopštavaju kakve su im namere i koliki nam prostor daju za delovanje. Stoga mi je bilo drago kada sam sebe spazio u jednoj od Vikiliks depeša u kojoj me je američki ambasador Kameron Manter prikazao kao srpskog rodoljuba, kritički nastrojenog i unapred pripremljenog za razgovore s njima.
Na koji način Veber argumentuje i ilustruje navedene oblike vlasti i moći čitaoci će moći podrobnije da se obaveste u novomsrpskom izdanju njegovih za života neobjavljenih rukupisa koji su svojevremeno štampani pod ne baš intrigantnim nazivom Privreda i društvo. Valja imati u vidu da je reč o nedovršenim rukopisima, tako da brojna ponavljanja istih ili sličnih teza, smeštena u već različite pojmovne kontekste, u pojedinim trenucima predstavljaju teško premostivu prepreku za savremenog čitaoca sviklog na sažeta izlaganja i gotove zaključke.
… Ja znam put. Prav je i uzak.
Nalik je oštrici mača. Uživam
dok hodam njime. Dok spavam, ja jecam. Božja reč je: “Ko traži, nikada ne posustaje.” Podrazumeva se da verujem u to obećanje. I, ako, dakle, od slabosti posrnem hiljadu puta, neću izgubiti veru, nego ću da se nadam da ću ugledati Svetlost kad mi telo postane savršeno, kao što će se i dogoditi jednog dana…”
Tekst „Protiv liberala“ prvo je delo Armina Molera koje je prevedeno na srpski jezik. Moler je nemački filozof koji je pripadao desničarskoj struji, te ne čudi to što, kako u pogovoru knjige kaže Кarlhajnc Vajsman, danas ne važi za uticajnog intelektualca, čak ni u nemačkim krugovima.
Knjiga Evropa ne postoji nastala je kao zbirka intervjua, eseja, članaka i govora koji su se pojavili na srpskom jeziku počev od leta 2013. godine, uz nekoliko tekstova pisanih posebno za ovu priliku, a sve ih objedinjuje tematska celina Evrope i kapitalizma, sa ciljem da se kroz razmišljanje obuhvati globalni scenario. U svim tekstovima izražena je radikalna kritika „apsolutnog kapitalizma“, odnosno ekonomskog fanatizma koji prevazilazi sve granice.
Ponovno objavljivanje na srpskom jeziku, sada kao samostalne knjižice, Vinkelmanove hrestomatije Veberovih tekstova pod naslovom „Racionalna ustanova države i moderne političke partije i parlamenti (Sociologija države)“ značajno je iz dva razloga. Prvi leži u tome što se time konačno razbija ona celina Privrede i društva koja je na ovim prostorima – prvenstveno iz prevoda četvrtog izdanja na srpski jezik iz 1976. – važila kao neupitna. Deo koji je najmanje spadao u Privredu i društvo konačno je izvučen iz tog konteksta, postao je (kako mu i dolikuje) samostalna celina i od sada može biti tretiran onako kako njegova priroda nalaže: kao jedan pogled na Veberove političke stavove. Pred domaćim izdavačima sada stoji krupan zadatak da nastave sa daljom dekompozicijom onoga što je do sada važilo kao spis Privreda i društvo i da domaćoj čitalačkoj publici približe ovaj spis – ili barem njegove najvažnije delove – onako kako je on odnedavno ugledao svetlo dana u Veberovim Sabranim delima. (Prof. dr Aleksandar Molnar)
