Otac

Rudari su mi se takođe činili nekakvim posebnim narodom: budući da su, u većini, bili begunci s robije, oni nisu imali pasoše, i odsustvo te neizostavne svojine ruskog građanina zalivali su, tužnih lica, i s očajanjem u duši – čitavim morima votke. Sav njihov život je bio takav da su se rađali radi votke, radili i gubili svoje zdravlje neizdržljivim radom – radi votke, i odlazili na onaj svet uz najbližu saradnju i pomoć te iste votke…