Iz beležaka sa seminara možemo videti ne samo kako je Jung radio, već i kako je brzo i kvalitetno mislio, koliko je bio duhovit i lucidan, a naročito s kakvom je strašću pronicao u značenja što nam ih pružaju ne, naprosto, snovi, već čitava stvarnost nad koju se, u tom trenutku, nadnose mračni nacistički oblaci.
U obilju motiva pomenućemo samo gotovo usputnu Jungovu primedbu čije su posledice upravo kolosalne: istorija čovečanstva počinje, zapravo, sa pronalaskom pisma.
Ne samo da čovek pronalazi pouzdan i trajan način za čuvanje sećanja, već pismo uvećava mogućnosti tumačenja – sada isti tekst, isto sećanje, tumače različite generacije u vertikali vremena – čime se usložnjava i sama stvarnost.
