Nedoslednost filozofa

Sukob između vere i znanja odnosi se samo na detalje koji su pridodati na ta dva osnovna načela, dve teme koje se vazda javljaju u učenjima svih proroka, tj. osoba koje su Božji izabranici, i čija je istinitost poslanja očigledna kroz čuda koja su izvodili. Samo je nekolicina ljudi neodgovornih pogleda i nastrana uma poricala ta načela, ali se u ozbiljnom razgovoru takvim osobama ne može pridati nikakva važnost, niti ih na bilo koji način treba uzeti u obzir. Morali bi, takođe, biti žigosani i kao đavolje nastrani i glupo tvrdoglavi, kako bi njihov primer odvraćao ljude koji su skloni mišljenju da tašto preobraćanje u neizvorno krivoverje ukazuje na inteligenciju i zdrav razum. U kritičnom trenutku moramo zaboraviti sopstvene razmirice. Jedna od najveštijih metoda kojoj pribegavaju filozofi jeste da, kada u raspravi naiđu na kakvu poteškoću, kažu: „Metafizička nauka je odveć istančana. Od svih nauka, nju je najteže obuhvatiti, to je tako čak i najinteligentnijem umu.“ Oni koji slede filozofe koriste se sličnim trikom kako bi rešili neprilike u kojima su se našli. Kada u radu svojih učitelja ne mogu nešto da objasne, i dalje ih slave, govoreći: „Bez sumnje se rešenje može pronaći negde u naukama koje su razvili drevni učitelji.“ Onaj ko se zadovoljava time da njegova zamisao o Bogu podrazumeva samo toliko slave, zapravo ga čini nižim od bilo kog drugog bića koje samo zna sâmo sebe i drugo, što nije ono sâmo. Jer će onaj ko zna Njega kao i sebe biti plemenitiji od Njega koji kao zaslugu ima samo samospoznaju.