Poslednje delo Ivana Aleksejeviča prvi put prevedeno na srpski jezik, uz originalne predgovore Marka Aldanova i Vere Nikolajevne Bunjine. Novi detalji iz života i stvaralaštva Čehova i Bunjina i neodoljivi kritički tekstovi.
U ovoj knjizi pokušavamo da pokažemo da se Dostojevski najbolje čita uz promišljanje analogije između pisanja i božanskog stvaranja; suština nije u tome da se izjednači ljudsko stvaralaštvo sa Božijim, nego da se u pisanje uvede model stvaranja koji je usmeren ka slobodi, a ne potčinjenosti. Ova analogija je nepotpuna, a čak ni celokupna teologija ne nudi zadovoljavajuće teorijsko rešenje problema koji je za Ivana i Aljošu zamislio pisac – kako verovati u Boga koji je istovremeno neophodan uslov neutoljivog besa zbog ljudske patnje i istočnik sveta u kome je ta patnja dozvoljena. (Rouen Vilijams)
Za književne sladokusce, kao i za poznavaoce i poštovaoce dela i života Isidore Sekulić, napisana je esejističko-istorijska književna studija Đorđa J. Janića.
Margaret M. Mičel, istoričar ranohrišćanske književnosti, u svojim proučavanjima je posebno zainteresovana za Pavlove poslanice, poetiku i politiku biblijskog tumačenja u antici i ukršatanje teksta, slike i rukotvorine u oblikovanju ranohrišćanske kulture.