U kulturnoj istoriji čovečanstva, čudesno srce koje ritmično kuca u našim grudima, još od najstarijih vremena predstavlja veliku zagonetku i misteriju u ljudskom životu. Već u najstarijim pisanim izvorima starog veka, nastalim u Mesopotamiji tri hiljade godina pre n. e., srce je to koje vredi, i u dobru i u zlu. Srce je pitanje života i smrti, ne samo tela već i duše. I ono što će se desiti posle smrti u većini religija i shvatanja o životu takođe je pitanje toga kakve lične i moralne kvalitete ima srce i sve što ono simbolizuje.
Kad se sumersko-vavilonski junak Gilgameš, iz 2000. godine pre n. e. nađe u najtežoj i najsudbonosnijoj situaciji u svom životu, on bogovima nudi srce. Zašto to radi? Kad su stari Egipćani balsamovali mrtvo telo, srce je bilo jedini unutrašnji organ koji su vraćali u grudnu duplju pre nego što bi je zatvorili i telo obmotali lanenom tkaninom. Zašto su čuvali baš srce?
Dok su se Egipćani starali da pokojnik ponese svoje srce u smrt i carstvo mrtvih, Asteci u Srednjoj Americi uzimali su srce od desetine hiljada živih, isecali ga iz grudi nožem od kremena i nudili ga bogovima dok je još pulsiralo. Poimanje srca u egipatskoj i astečkoj kulturi pokazuje da ono predstavlja nešto krajnje različito u različitim kulturama – da srce može razdvojiti ljude, ali ih isto tako i spojiti. Hrišćani i evropski humanisti imaju poseban razlog da se zapitaju kako su Asteci mogli da budu ljudi bez srca, ako su uopšte bili takvi.
U ovoj knjizi pokušaćemo da odgovorimo na sledeća pitanja: kako se shvata srce, koja je njegova simbolička predstava u pojedinim glavnim razvijenim kulturama i kako je u dugom istorijskom razvitku nastalo naše evropsko srce sa svojim različitim figurativnim oblicima i funkcijama? Da bismo ograničili prikaz, kulturnoistorijsku građu ograničićemo na kulture koje su na različite načine, posredne i neposredne, deo evropske istorije u dugoj razvojnoj liniji. To znači da će Bliski istok dobiti istaknuto mesto, zato što je judaizam – kao preduslov za pojavu hrišćanstva – nastao preuzimanjem drugih kultura na tom području i preplitanjem njihovih međusobnih uticaja. Posebna pažnja posvećena je sumersko-vavilonskoj i staroegipatskoj kulturi, kojoj su se Jevreji često suprotstavljali da bi javno ispoljili sopstveni identitet, različit od suseda. To važi i za srce, koje u judaizmu ima potpuno drugačije značenje nego kod Vavilonaca i Egipćana.
