… Stojeći na brodskoj palubi zajedno sa svojim prijateljem, obasjan blistavom svetlošću prolećnog jutra, posmatrao sam visove Atosa. Manastiri na njegovim zapadnim obroncima jedva su se nazirali. Osećanje iščekivanja nečeg velikog i svetog preplavilo mi je dušu. U sećanje mi je naviralo sve što sam o ovom mestu znao iz knjiga. Jedan podvižnik potpuno bele kose i brade, koji je putovao sa nama, kao da je u svom neometanom spokoju pričao o svojoj duhovnoj otadžbini, kao da nam je govorio da se približavamo nekoj utopijskoj zemlji. Brod nas je sve bliže prinosio blagoobraznom, anđeoskom svetu, naročitom komadu grčke zemlje, određenom za molitvu i svetotajinski život u Hristu, jednim od „nebeskih dveri“…
Ukotvili smo se u luci Dafni, prvom pristaništu Svete Gore. Na ovom mestu ogleda se čitava trgovinska delatnost manastirske zajednice, koju ne sačinjavaju bestelesni anđeli …
