Između Hermesa i Hrista

Hajnrih Kornelije Agripa fon Neteshajm (1486–1535) bio je jedan od najobrazovanijih i najkontroverznijih ljudi svoga vremena. Otelotvorenje uvrežene slike o „renesansnom čoveku “ koji uživa plodove svoje tek spoznate slobode. Pogledom od Agripe ka budućnosti, otkriva nam se čitava jedna tradicija, ako ne i više njih, ezoterijskog hrišćanstva nadahnutog njegovim delom: od Đordana Bruna i Džona Dija, do Eni Bezant i moderne teozofije, o nju ejdžu da i ne govorimo, provlači se tanana nit njegove ideje o spoljašnjem i unutrašnjem hrišćanstvu, hrišćanstvu za običnog čoveka i onom za probrane. Subverzivnost te ideje nije izgubila od svoje snage ni posle toliko vekova.