Da istinujemo u ljubavi predstavlja pregled dosadašnjeg zvaničnog bogoslovskog dijaloga Pravoslavne i Rimske Katoličke Crkve.
„Ekumenska pitanja su, dakle, izgubila svoju draž. Vrlo često je to posledica praznine, nastale u katihezama i propovedima. Mnogi ne znaju ništa o katoličkoj ili protestantskoj dogmatici ili o razlikama među njima. Često imaju tek površno ili fragmentarno znanje, do koga dolaze putem sredstava društvene komunikacije.”1
Ove reči velikog ekumenističkog pregaoca kardinala V. Kaspera mogu se proširiti i na situaciju u pravoslavlju. Nepoznavanje drugih (hrišćana) i drugačijih (teoloških i eklisijalnih zajednica) dostiže neslućene razmere, što ipak ne sprečava mnoge članove naše crkvene zajednice da, uprkos neznanju, zlonamerno kritikuju i zauzimaju odlučne bogoslovske stavove upravo o drug(ačij)im hrišćanima. Situacija postaje još teža onda kada se oštrica kritike prenese i na one koji te „druge” hrišćane poznaju i sa njima komuniciraju, vode dijalog. Plod dijaloga, bilo da su to određeni gestovi, činovi, molitve(!) ili određena prihvaćena i potpisana dokumenta, mora biti poznat punoći Crkve. Tada veći broj zainteresovanih hrišćana može adekvatnije da prosuđuje usvojene spise, pa i da ih, ovaj put argumentovano, kritikuje.
Ova studija koju nudimo širokom spektru čitalaca i koja je upravo zbog toga pisana jednostavnim i ne preterano akademskim stilom, želi da popuni prazninu „površnog ili fragmentarnog poznavanja” trenutne situacije u zvaničnom dijalogu Pravoslavne i Rimske Katoličke Crkve. U njoj je moguće naći tekstove svih do sada usvojenih dokumenata dijaloga pravoslavnog Istoka i rimokatoličkog Zapada, delimično protumačene, upotpunjene komentarima koji bi trebalo da ukažu na neke od najvažnijih tačaka konkretnih ekumenskih dostignuća. Za više od tri decenije rada Mešovita međunarodna komisija za bogoslovski dijalog Pravoslavne i Katoličke Crkve donela je i objavila pet temeljnih dokumenata. Činjenica da ih verni narod naše pomesne Crkve tek sada dobija u „kritičkom izdanju” na svom jeziku nije pohvala prevodiocu i komentatoru, već pokazatelj minimalne recepcije velikog poduhvata vodećih teologa hrišćanstva.
Kada tema jedinstva Crkve i napora da se ono očuva ili vaspostavi postane sastavni deo naših katiheza, akademskih predavanja, propovedi i iznad svega molitve, započeće lagani proces recepcije svih dosadašnjih koraka na tom putu. „Odlučujuća je molitva za jedinstvo, jer jedinstvo ne možemo jednostavno ’proizvesti’; ono je u konačnici dar Duha Svetoga. Za njega možemo samo moliti: ’Veni Sancte Spiritus! Dođi, Duše Sveti!’”2 Cilj ove studije je da poravna staze i pripremi jedno takvo kretanje i uzdizanje na našem duhovnom prostoru, da najavi pokret koji se dešava u Duhu Svetome, Duhu istine i(li) zajednice.
1 W. Kasper, „Situazione e visione del movimento ecumenico”, Il Regno – Attualità, 4/2002, 135.
2 W. Kasper, Sakrament jedinstva. Euharistija i Crkva, Zagreb, 2005, 38.
Sadržaj
I Uvodna razmatranja
Uvod
Dijalog (u) ljubavi
Bogoslovski dijalog – dijalog u istini
II Ličnosti i događaji
Hronologija plenarnih i drugih zasedanja sa popisom usvojenih dokumenata
Učesnici dijaloga, članovi Mešovite komisije (spisak)
III Usvojeni dokumenti
Minhenski dokument
Dokument iz Barija
Valamski dokument
Balamanski dokument
Ravenski dokument
IV Zaključak
Literatura
