Stvaranje sveta i čoveka, ovaploćenje Hristovo i zajednica s njim u Evharistiji, jesu tipovi i ikone budućeg Carstva Božijeg. To još uvek nije istinito postojanje stvorenih bića, zato što još uvek nije ostvareno vaskrsenje mrtvih u Hristu. Sveti Maksim Ispovednik piše da se sve kreće ka poslednjem cilju, ka sjedinjenju s Bogom u eshatološkom Hristu. To je buduće stanje stvorenih bića, tj. to je buduće vaskrsenje mrtvih u Hristu i život večni, što se još uvek nije dogodilo.
U ovoj studiji smo pokušali da damo odgovor na pitanje šta je eshaton i u kakvom su odnosu hrišćanska eshatologija i hrišćanska ontologija, kao i u kakvom odnosu stoje ove dve teme sa eklisiologijom, sa sadašnjim načinom postojanja Crkve. Crkva postoji u svetu da bi spasla svet, ne toliko onim što čini i govori, koliko onim što ona jeste, a njeno biće izvire iz eshatona. Tu ontološku poruku, koja je usko povezana sa eshatonom, nosi celokupno učenje Crkve, a posebno njen liturgijski događaj.
Episkop požarevačko-braničevski Ignatije (Midić)
