U knjizi Atonskim putevima duše sabrane su putopisne beleške posetilaca Svete Gore, objavljene u srpskoj periodici ili u monografijama manjeg obima. One su objavljivane u periodu od 1889. do 1963. godine. Pisali su ih putnici različitih profesija, životnog doba, iz različitih društvenih slojeva, kao i različitog stila pripovedanja. No, svi su oni nakon posete Svetoj Gori želeli da ostave trag o svojim doživljajima i, stoga, njihove zabeleške danas predstavljaju dokumentarističke zapise nastale u različito vreme, pod različitim istorijskim okolnostima i političkim uređenjima. Različiti su i njihovi motivi koji su ih na putovanje odveli, kao i utisci koje su poneli. Njihovi katkad nevešto ispisani književni poduhvati često su mnogima predstavljali jedinu sponu Srbije sa manastirom Hilandarom i Svetom Gorom.
Svi koji su posetili manastir Hilandar i Svetu Goru, kao i oni koji se upućuju u njihovu istoriju i mnogovekovnu sudbinu, čitajući ove putopisne zabeleške mogu da steknu utisak o promenama koje su se odvijale na tom tlu i u životima monaha tokom proteklih vremena. Uvereni se da dokumentaristička vrednost ovoga teksta nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Doživljaj lepote i značaja koje Hilandar nosi u našim srcima naći će čitanjem ovih kratkih putopisa svoju potvrdu u intimi bratske ljubavi prema njegovim žiteljima, odnosno detinje ljubavi prema drevnoj roditeljskoj figuri koju manastir zauzima u našim životima.
