Svako ko je u Skrjabinu video genijalnog kompozitora morao je a priori da pretpostavi koliko je on i dubok mislilac. Ipak, za njegovog života samo mali broj njemu najbližih ljudi bio je u izvesnoj meri upoznat sa njegovom filosofskom misli, a samo jednoj osobi, njegovoj drugoj ženi, bili su neposredno poznati njegovi filosofski tekstovi; ona ih je brižljivo skrivala od tuđih pogleda. Ideja da ih objavi pripada meni, i tek posle dugih kolebanja Tatjana Fjodorovna Šlecer-Skrjabina dala mi je svoj pristanak. Smatrao sam važnim da prikupim i iznesem u javnost zapise njegovog duhovnoumnog stvralaštva, ne samo zato što je, odvijajući se u grudima jednog te istog duha, ono nesumnjivo napajalo i usmeravalo i njegovo muzičko delo, te i u tom smislu može u izvesnoj meri da služi kao komentar tog stvaralaštva, već i zato što mi se činilo da je ono u najvećoj meri izvanredno samo po sebi, nezavisno od toga kakvu je ulogu imalo u odnosu na Skrjabinovu muziku.