-
O još ponečem: Četiri eseja o preobilju
Sva četiri eseja o preobilju (a reč je o preobilju apofatičnog Ništa, Božije blagodati koja nam daruje sve, a ponajpre biće samo) sačinjena su iz dva dela: filosofsku raspravu prati teološki postskriptum ili coda, koja je pisana iz ugla hrišćanske vere, a ujedno je i poziv u tu veru.
-
Iz dosijea. Istoriografija, kritika i polemika u srpskoj filosofiji
880,00 rsd1.100,00 rsdIz dosijea. Istoriografija, kritika i polemika u srpskoj filosofiji
Najnovija knjiga Ilije Marića Iz dosijea. Istoriografija, kritika i polemika u srpskoj filosofiji umnogome je pionirska jer se bavi do sada neistraživanim ili pak malo istraživanim temama sa područja istorije srpske filosofije. Autor ispituje nastanak žanrova kritike i polemike u srpskoj filosofiji i prati njihov razvoj od prvih početaka do Velikog rata.
1.100,00 rsd -
Epikurov atomizam
Knjigu Epikurov atomizam (L’atomisme d’Épicure) je Ksenija Atanasijević napisala na francuskom jeziku i objavila je 1927. godine u Parizu. Ona se sada po prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
1.100,00 rsd -
Stopama Hristovim
Isidorine religiozne stavove, duhovna sazrcanja i moralne dileme, između ostalih, čitamo upravo u knjizi Stopama Hristovim – Odabrani zapisi: „Molitve u Topčiderskoj crkvi“, „Kraj groba koji će da zasija“, „Iskustvo na Božić“, „Bdenije u manastiru Rakovici“, „Kratak boravak u Žiči“, „Naše duhovno neimarstvo: dve putne beleške“, „Izravnanja“, „Trka bez mete“, „Oda snegu“, „Misterij puta i staze“, „Usredsređujmo se: Rasejanost nije mana nego porok“, „Naše ‘prelazno vreme’“, „Beleška o prolaznosti u životu“, „Zabeleška o gnevu“, „Dve reči o pravdi i večnosti“, „Ide li umetnost nad svetost?“, „Problem izuzetne ličnosti“, „Problem siromaštva u čoveku i književnosti“, „Intelektualac i siromaštvo“, „Jedna znamenita duhovna veza Istoka i Zapada [Sv. Avgustin]“, „Sv. Franciskus od Asiza“, „Rodna gruda Sv. Franciskusa iz Asiza“, „Stopama Hristovim Tomasa iz Kempisa“, „Odabrani sitni zapisi“.
1.210,00 rsd -
Teološke studije
Ovo je zbirka studija na različite teme (Origen, bogoslovske analaogije, kontekstualnost teologije, hrišćanski fundamentalizam, odnos nacije i Crkve) nastalih u poslednjih desetak godina. Neke od njih su bile prezentovane na međunarodnim skupovima, a neke su nastale izazovom domaćih okolnosti. Nadam se da će raznovrsna tematika ove zbirke učiniti da će mnogi u njoj pronaći ponešto za sebe. (Vladan Perišić)
-
Ka celovitom umu (Religijsko-filosofski spisi)
U knjizi Ka celovitom umu sabrani su važniji filosofski spisi Kirejevskog. Posle boravka u Evropi i slušanja Hegelovih i Šelingovih predavanja, Kirejevski piše članak „Devetnaesti vek“ (1832), u kojem je izrazio najviše razumevanja i naklonosti prema Zapadu. Posle ženidbe (1834), međutim, sledi okretanje pravoslavlјu („Istorija obraćenja Ivana Vasilјeviča“) i razvijanje ideja slovenofilstva („Odgovor A. S. Homjakovu“, 1839; „Moskovskim prijatelјima“, 1847). Svoju filosofski središnju koncepciju celovitog uma razvija u tekstu „O neophodnosti i mogućnosti novih načela za filosofiju“ (1856), koji je trebalo da posluži kao uvod u knjigu o toj temi. Iznenadna smrt od kolere sprečila ga je u toj zamisli: sačuvane su samo pripremne beleške za planiranu knjigu („Odlomci“, 1857). Knjiga sadrži i dva priloga, svedočenje Natalije P. Kirejevske, supruge Kirejevskog, „Istorija obraćenja Ivana Vasilјeviča“, koje je zabeležio Aleksandar I. Košelјov, kao i članak Alekseja S. Homjakova „Povodom ’Odlomaka’ nađenih u hartijama I. V. Kirejevskog“.
990,00 rsd -
Isus Hristos i mitologija
Složili se sa Bultmanom ili ga potpuno porekli, treba da ga pročitamo. Velike kulture i velike teologije nastaju samo ako odgovore na izazove. Sve ostalo su selfiji pred ogledalom. (Darko R. Đogo)
880,00 rsd -
O umetnosti, lepoti i ljubavi
Umetnost je, za Krstajića, stvar izmišljanja, fikcije, i kao takva je plod mašte ili uobrazilje, sna. U tom smislu ona jeste fantastika.
990,00 rsd -
-
U vrtu misli (Ogledi o srpskim filosofima i piscima)
Kandid je na kraju istoimenog Volterovog romana u dva navrata izjavio da „treba da obrađujemo svoj vrt“. Ovo se može ponoviti i za vrt srpske misli, ali ne tek stoga što, kako veli Turčin u Kandidu, „rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu“, nego što je narečeni vrt deo naše tradicije pa njegovim negovanjem dajemo svoj prilog svetskoj misli i ujedno doprinosimo izgradnji našeg identiteta.
-
Srpska filosofija kao recepcija
Srpska filosofija ne postoji u jačem smislu, kao svojevrsna nacionalna filosofija, nego samo u slabijem smislu, kao osobena recepcija filosofskih tokova razvijenijih naroda.
-
Susret Istoka i Zapada u bogoslovlju hrvatskih kontroverzista XVIII vijeka
Teme koje se obrađuju mogu se okarakterisati kao svojevrstan lavirint i putokaz u hrišćansku inicijaciju, podijelјenu i analiziranu kroz sporna i kontroverzna pitanja o krštenju, miropomazanju i Evharistiji – između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve na ovim prostorima.
-
Kanoni i dijalog (Teološka razmatranja savremenih tema)
Ovi članci poseduju, sa jedne strane tematsku povezanost, a sa druge strane imaju i unutrašnju razdvojenost po svakoj od tema, budući da se odnose na savremena pitanja međupravoslavnih odnosa i problema, ali i odnosa Pravoslavne crkve s ostatkom hrišćanskog sveta.
-
Sociologija hrišćanstva
Knjiga prof. Mandzaridisa predstavlja još uvek najbolji udžbenik iz sociologije hrišćanstva koji je napisao neki pravoslavni bogoslov.
-
Umozrenje bojama i drugi ogledi
Zbirka ogleda jednog od najznačajnijih ruskih religijskih autora, koji su delovali u periodu pre Oktobarske revolucije.
-
Ad Fontes: Ogledi iz istorije vizantijske patrističke filosofije
„Averinceva odlikuje sjajno, izvorno poznavanje patristike; vrlina, danas sve ređa u istočnoevropskoj nauci, gde se iz ideoloških razloga, nepotrebno, a veoma štetno, zanemaruje svetootačka i uopšte crkvena tradicija u idejama i umetnosti – kao da to nije neotuđiva kulturna baština evropske civilizacije.“ (Akademik Dimitrije Bogdanović)
-
O filosofima, piscima, knjigama
U knjizi sabrani tekstovi, nastajali najvećim delom u drugoj deceniji našeg veka, grupisani su u četiri odelјka. U prvom je reč o najnovijim knjigama filosofa dijalektičko-hermeneutičke orijentacije (Kučinar, Buha, Basta, Žunjić), koji su u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka bili okuplјeni oko časopisa Theoria, bilo kao članovi redakcije ili saradnici. Odelјak otvara beseda o Mihailu Đuriću. U drugom autor ispituje neke aspekte (filosofske, teorijske, političke) radova pojedinih naših pisaca različitih generacija (Crnjanski, Kiš, Kovač, Krstajić). U trećem su sabrani ogledi o ispaštanju, Petronijevićevom tumačenju Nјegoševe filosofije i filosofskim počecima ruskog mislioca Alekseja Loseva. Završni odelјak čine razgovori o autorovim knjigama i drugim vidovima njegovog rada, vođeni u proteklih sedamnaest godina na stranicama novina, časopisa ili na radiju.
-
Ikona i ikonopoštovanje (Dogmatski ogled)
Monografija oca Sergeja N. Bulgakova o ikoni i njenom poštovanju je prvi ozbiljan teološki rad na tu temu nakon više od hiljadu godina, i u mnogim aspektima on još uvek predstavlja najznačajnije dogmatsko istraživanje ovog problema.
-
Hrišćanstvo u XX veku
Sergej S. Averincev, vodeći pravoslavni intelektualac našeg doba, uspeo je da krajnje sažeto, pregledno, precizno i jasno predstavi hrišćanstvo 20. stoleća.