U knjizi Ka celovitom umu sabrani su važniji filosofski spisi Kirejevskog. Posle boravka u Evropi i slušanja Hegelovih i Šelingovih predavanja, Kirejevski piše članak „Devetnaesti vek“ (1832), u kojem je izrazio najviše razumevanja i naklonosti prema Zapadu. Posle ženidbe (1834), međutim, sledi okretanje pravoslavlјu („Istorija obraćenja Ivana Vasilјeviča“) i razvijanje ideja slovenofilstva („Odgovor A. S. Homjakovu“, 1839; „Moskovskim prijatelјima“, 1847). Svoju filosofski središnju koncepciju celovitog uma razvija u tekstu „O neophodnosti i mogućnosti novih načela za filosofiju“ (1856), koji je trebalo da posluži kao uvod u knjigu o toj temi. Iznenadna smrt od kolere sprečila ga je u toj zamisli: sačuvane su samo pripremne beleške za planiranu knjigu („Odlomci“, 1857). Knjiga sadrži i dva priloga, svedočenje Natalije P. Kirejev­ske, supruge Kirejevskog, „Istorija obraćenja Ivana Vasilјeviča“, koje je zabeležio Aleksandar I. Košelјov, kao i članak Alekseja S. Homjakova „Povodom ’Odlomaka’ nađenih u hartijama I. V. Kirejevskog“.