Danas se veruje da gluvo doba pripada prošlosti – vremenu u kojem nije bilo električnog osvetljenja, televizije, mobilnih telefona i kompjutera. Veruje se da je sa razvojem tehnologije nestao čitav taj mračni svet, jer potpunog mraka više i nema, posebno u gradovima. Međutim, nije li se taj mrak samo preobrazio? Nije li se on, budući sazdan od naših najdubljih strepnji i užasa pred nepoznatim, samo vratio iz spoljašnjeg sveta u unutrašnjost duše? Nije li on danas veći nego ikada jer ga svako, sve vreme i svuda nosi sa sobom? (Odlomak iz teksta „Slepo doba“)
Dr Aleksandra Pavićević, etnolog-antropolog, rođena je u Beogradu 1969. godine. Zaposlena je u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavi se antropologijom porodice, religije i studijama smrti. Autorka je šest knjiga i većeg broja naučnih radova iz ovih oblasti. Piše i objavljuje i eseje, poeziju i prozu. Članica je ženske pevačke grupe „Moba“ i crkvene pevnice „Sveti Jovan Damaskin“. Živi sa porodicom u Beogradu.
