Hinduizam: Mnogo buke oko Tog Jednog (Audio)
Nedavno je objavljena knjiga Milice Bakić-Hejden Hinduizam (Mnogo buke oko Tog Jednog). Delovi njene knjige su, pre objavljivanja,bili pročitani na Radio Beogradu, tako da ih možete poslušati ovde:
Milica Bakić-Hejden u svojim radovima bavi se Indijom i Balkanom. Teme njenih studija su iz oblasti komparativne religije, indijske religije, književnosti i filozofije, kao i antropološke i religijske teme vezane za Balkan i Istočno hrišćanstvo.
U tekstovima koji su emitovani na radiju autorka piše o vedskom pogledu na svet, čuvenim sanskritskim epovima, o hinduizmu u politici i politici hinduizma, kao i o položaju žene u ovoj religiji.
Ona ističe da su vede jedini izvor znanja o ranom periodu hinduizma, pa se on često naziva i vedizam ili brahmanizam, po brahmanima koji su tradicionalno predstavljali „čuvare” veda. Na osnovu vedskih tekstova može se zaključiti da su nastali na teritoriji današnjeg Pandžaba. Vedsko znanje prenošeno je preko hiljadu godina isključivo usmenim putem, a ono što je posebno uočljivo u tom lancu usmene predaje jeste da uobičajena karakteristika usmene književnosti, postojanje različitih varijanti, ne važi u slučaju vedskih sastava koji su po pravilu uniformni bilo da su ih recitovali brahmani sa severa ili juga Indije.
Analizirajući epove, Bakić-Hejden se posebno osvrće na Mahabharatu, najduže književno delo svetske literature, sa gotovo dvesta hiljada stihova ili preko tri miliona reči. U toj, kako autorka kaže, enciklopediji u stihu, nema teme koja se tiče života čoveka na zemlji a da nije makar dodirnuta. Ono što Mahabharata predstavlja ne samo u indijskoj književnosti nego kulturi uopšte, možda je najbolje izraženo u primećivanju jednog indologa da „Indijci nikada ne čuju Mahabharatu po prvi put” – s pričama iz Mahabharate se raste, sazreva i stari, umire i ponovo rađa…
Na zanimljiv način Milica Bakić-Hejden razmatra i kako se na primeru hinduizma uočava svojevrsan, gotovo paradoksalan raskorak između statusa ženskog principa u religiji i filozofiji, s jedne strane, i položaja žene u društvu, s druge. Tako u kosmologiji ženski princip uživa izuzetno visok status: boginje su neizostavni deo hinduističkog panteona, bilo kao pratilje bogova, bilo kao samostalne sile. S druge strane, nasuprot uzvišenom, nebeskom statusu boginja, stvarni položaj žene u društvu je mnogo drugačiji. On se pre svega ogleda u nejednakosti na više nivoa i odnosi se na ugroženost elementarnih prava žene kao ljudskog bića.
