U izdanju Instituta za sistematsko bogoslovlje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta UB i Odbora za prosvetu i kulturu Eparhije požarevačko-braničevske iz štampe je izašao prevod knjige „Predanje i život Crkve“ autora Iva Kongara.
Često su me pitali koju od svojih objavljenih knjiga najviše volim. Na to pitanje ne bih umeo da odgovorim. Međutim, volim ovu knjižicu koja me na tako lep način izražava…
Ova knjiga u dovoljnoj meri pokazuje da se hrišćansko Predanje bitno razlikuje od jednog statu quo, koje bi istovremeno trebalo i prevazići i poštovati. Hrišćansko predanje je aktivno oprisutnjenje principa koji važi za celokupnu istoriju. Princip o kojem je ovde reč jeste otkrivenje i objavljivanje Samoga Boga, radi ljudi i sveta i to preko prorokâ, u Isusu Hristu i kroz apostole. Predanje bismo mogli uporediti sa rekom koja izbija iz izvora i navodnjava mnoge zemlje, ili pak sa drvetom koje se razrasta pružajući grane bogate plodovima i što se više uzdiže ka nebu, tim više ima potrebu da se proširi i ukoreni duboko u zemlji.
Poređenje će nam pomoći da sagledamo važnost koju Predanje ima za nas danas, kada u jednom agresivnom svetu, koji bez kompasa i zvezde severnjače, traži svoj put, i sami hrišćani preispituju vlastiti identitet. Upravo će im Predanje omogućiti da ga iznova otkriju. Predanje je, naime, to prisustvo drevnih korena i njihovih sokova, koji predstavljaju veliki zalog budućnosti. Predanje predstavlja tok reke, koji je sa izvora usmerava da teče u budućnost.
