Dijalog se odigrava u 424. godini pre nove ere, dakle u vreme Peloponeskog rata u kojem su se sukobljavali Atina i Sparta. Lisimah i Melesija, prva dva lika koja se pojavljuju, zapravo su sinovi dvojice uglednih Grka, Aristida Pravednog, velikog državnika, i Tukidida, političara, besednika i istoričara.
Lisimah i Melesija, budući da nisu nešto značajni u javnom životu, hteli bi da svojim sinovima, nazvanim po njihovim dedovima, obezbede najbolje moguće obrazovanje i da tako ovi postignu slavu dostojnu onih čije ime nose.
Otuda se obraćaju dvojici viđenih grčkih stratega, to jest vojskovođa, Nikiji i Lahetu, za savet koje bi to najbolje obrazovanje bilo, pre svega u borbi u oklopu, recimo u baratanju mačevima, kopljima i drugim oružjem.
Dečake oklopljenoj borbi podučava njihov nastavnik, a očevi pitaju vojskovođe šta misle o tom uvežbavanju. Tu se zatekao i Sokrat. Lisimah se predstavlja kao stari prijatelj Sokratovog oca, pokojnog Sofroniska.
I tako se Sokrat, na poziv Lisimaha i Melesije, upušta u razgovor, zapravo trijalog, s Nikijom i Lahetom. Nikija je učesnik Peloponeskog rata. Posle Periklove smrti, izišao je na glas u Atini. Inače, on je razborit, istančan i umeren sabesednik.
Lahet, donekle manje glasovit od Nikije, takođe učesnik nekih bitaka u Peloponeskom ratu, a u jednoj prilici se borio rame uz rame sa Sokratom, koji je bio samo hoplit, običan borac, i čiju odvažnost general hvali.
On je temperamentniji sabesednik, i zbog toga ne manje simpatičan. Dok Nikija, učenik sofista, razmišlja i teoretiše, Lahet govori iz svog neposrednog iskustva. U tome je verovatno i razlog zašto je Platon svoj dijalog naslovio po njegovom imenu.
