770,00 rsd
2 na stanju
Vladimir Medenica – Odrazi u srebrnom ogledalu je skup ogleda o ruskoj filosofiji i umetnosti ’’Odrazi u srebrnom ogledalu’’ ( Gorjani, Grafičar, 2013.) Vladimira Medenice. O tome šta povezuje osobene i naizgled, različite stvaraoce: velike pisce – Dostojevskog, Čehova, Ajtmatova, filozofe – Homjakova, Fjodorova, Solovjova, slikare – Maljeviča, Filonova, Čekrigina i režisera Tarkovskog.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 224 |
| Godina izdanja | 2013 |
Iza esejističkih pokušaja, opita, skriva se nešto radikalno apstraktno, što nas povlači uvis, da bi nas potom (jer ko visoko leti, nisko pada!) hitro bacila u čeljusti konkretnog.
Srpska filosofija imala je u prošlosti dva velika početka – istočni (srednjovekovni) i zapadni (moderni) – i u okviru njih neke manje. Posle ratnog društveno-političkog prevrata [1945], marksizam je postao državna ideologija, a marksistička filosofija je marginalizovala sve druge. Ova knjiga posvećena je upravo tom novom početku u istoriji srpske filosofije.
U ovoj knjizi prikazane su vodeće škole tumačenja mitologije: njihove teorije, metode, stanovišta i mane. Svaka škola predstavljena je delima jednog ili dvojice istaknutih predstavnika ili utemeljivača. Njihove teorije su objašnjene, smeštene u društveni i istorijski kontekst kojem pripadaju i potom kritikovane. Njihovi postupci analize opisani su, pokazani na primerima i problematizovani.
U knjizi sabrani tekstovi, nastajali najvećim delom u drugoj deceniji našeg veka, grupisani su u četiri odelјka. U prvom je reč o najnovijim knjigama filosofa dijalektičko-hermeneutičke orijentacije (Kučinar, Buha, Basta, Žunjić), koji su u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka bili okuplјeni oko časopisa Theoria, bilo kao članovi redakcije ili saradnici. Odelјak otvara beseda o Mihailu Đuriću. U drugom autor ispituje neke aspekte (filosofske, teorijske, političke) radova pojedinih naših pisaca različitih generacija (Crnjanski, Kiš, Kovač, Krstajić). U trećem su sabrani ogledi o ispaštanju, Petronijevićevom tumačenju Nјegoševe filosofije i filosofskim počecima ruskog mislioca Alekseja Loseva. Završni odelјak čine razgovori o autorovim knjigama i drugim vidovima njegovog rada, vođeni u proteklih sedamnaest godina na stranicama novina, časopisa ili na radiju.
Hrišćanska religija kao religija vernosti takođe je izrazito „semiotična“ (ako hoćete „heraldična“).
Kao i sve Žunjićeve studije i ovu odlikuje sveobuhvatnost, iscrpnost i akribičnost. (Ilija Marić)
