Novi prevod Starog zaveta posle gotovo 150 godina
Đura Daničić nam je u kostima, kaže profesor Svetog pisma Starog zaveta u penziji protojerej-stavrofor Dragan Milin. Daničićev prevod Starog zaveta čita se od 1867, kada je objavljen, i doskora je bio gotovo jedini na srpskom jeziku. Prevod Starog i Novog zaveta Luja Bakotića iz 1933. nikada nije ni izbliza toliko zaživeo i osvojio toliku popularnost.
Devet godina je bilo potrebno profesoru Milinu, vrsnom poznavaocu starojevrejskog, da ovu faktografiju promeni i donese novi prevod biblijskog teksta na našem jeziku. Bezmalo deceniju, na poziv Biblijskog društva Srbije, profesor dr Dragan Milin prevodio je Stari zavet, i to sa starojevrejskog originala (Daničić je prevodio sa latinskog predloška), a taj posao nedavno je okončan objavljivanjem njegovog prevoda Starog zaveta, prvog na srpskom jeziku prevedenog sa starojevrejskog.
U razgovoru za „Politiku”, prof. dr Milin objašnjava da je za prevod koristio Bibliju Štutgartenziju (Biblia Hebraica Stuttgartensia), izdanje iz 1997, čiji tekst smatra najpribližnijim originalu, a uz nju je koristio još dva-tri dobra rečnika, posebne analize na nemačkom jeziku svake starozavetne knjige i svake reči u njima, u kom je padežu i šta označava, dok je paralelno čitao devet prevoda Starog zaveta na druge jezike: grčki, latinski, crkvenoslovenski, ruski, engleski, nemački, francuski, dva hrvatska. I naravno – srpski, Đure Daničića. Okružen sa nekoliko desetina knjiga, proučavajući svaku reč, prvo kako je zapisana u starojevrejskom, pa kako je protumačena i analizirana u fusnotama i analizama, a zatim i kako je prevedena na neki od devet jezika, profesor Milin je, kako ističe, ne samo prevodio već i restaurisao tekst.
– Svaki dan sam radio otprilike jednu stranicu ili jednu glavu i za to vreme nisam znao ni da li sam oženjen, ni da li imam decu, ni gde sam niti ko sam. To je bio tako naporan rad – kaže naš sagovornik.
Objašnjavajući svoj prevodilački kredo, profesor Milin naglašava da u prevodilaštvu Biblije postoje originalni prevodi, oni koji teže da budu što verniji izvornim tekstovima, i popularni prevodi, oni koji nastoje da se približe ukusu savremenog čitaoca i koji su, uslovno govoreći, slobodniji. Profesor Milin opredelio se za prvi pristup.
– Pošto nemamo nijedan do sada prevod sa starojevrejskog, smatrao sam da ovaj treba da bude što bliži originalu. Trudio sam se da prikažem stil starog pisca, a ne da ga osavremenim kako bi mom čitaocu bilo lepše. Zato su tu prepoznatljivi pleonazmi i tautologije: a on odgovarajući otvori usta svoja i reče govoreći, što bi danas bilo samo – a on odgovori. Ali, zadržao sam onako kako je napisano, želeći da prikažem stil starog pisca. Takođe, kao teolog, verujući čovek, s kakvim pravom mogu da izbacim ili ubacim neke reči – navodi prof. dr Milin.
Koliko god bilo teško prevesti neke reči sa starojevrejskog na srpski, jezike udaljene vekovima, profesor Milin otkriva da ne voli neologizme, izmišljene reči, iako su ih i Vuk Karadžić, prevodeći Novi zavet, i Đura Daničić skovali više desetina za potrebe svojih biblijskih prevoda.
– I ja sam morao na nekoliko mesta da izmislim nove reči. Recimo, u jednom momentu Avramov sluga hoće da obdari izabranicu koju hoće da venča. Kod Daničića piše da joj daje zlatnu verižicu, nekakav zlatni lančić. Međutim, kada sam tu reč uzeo u jevrejskom rečniku video sam da je to nešto posebno, pogledao devet prevoda, u osam je pogrešno prevedeno, jedino su Nemci uzeli tačan prevod: alka u nosu. Ako već postoji naušnica, narukvica, odskora i nanogica, onda i ja mogu da kažem nanosnica – priča profesor Milin.
Ne krije da veoma voli prevod Đure Daničića, da i danas kada citira starozavetna mesta citira po tom, a ne po svom prevodu jer je toliko srastao sa onim čuvenog srpskog filologa.
– Daničićev prevod je odličan, ali vek jednog prevoda je prema mišljenju stručnjaka oko 20 godina. Tu ima mnogo turcizama, upotrebe imperfekta, koji mi danas ne upotrebljavamo i zamenjujemo ga perfektom. Jednostavno, prevod je zastareo. Ipak, nešto od njega ostavio sam i u svom prevodu, pre svega imena ličnosti i geografskih pojmova. Iako je tačnije prevesti Betlehem i ja sam ostavio Vitlejem, kao što je ostao i naziv jedne starozavetne knjige Knjiga Isusa Navina, uprkos tome što je to ime loše prevedeno i trebalo bi da glasi Jošua ili Jehošua – kaže profesor Milin.
Zbog čega je bilo potrebno da prođe više od 150 godina da bi Srbi dobili prevod Starog zaveta sa starojevrejskog, za to prema mišljenju profesora Milina postoje bar dva razloga: što ima malo zaljubljenika u starojevrejski i zato što se prevodi ne boduju, a svakom docentu i mladom profesoru je potreban određen broj bodova kako bi napredovao u akademskoj karijeri. Konačno, poručuje i da bi Bibliju trebalo svi da pročitaju od korica do korica barem jedanput. Nezavisno od verskih uverenja ili baš zbog njih.
– Stari zavet je u verskom pogledu dosta prevaziđen kod nas, ali to je temelj na kojem je nastalo hrišćanstvo. Osnova je Stari zavet, a novozavetna jevanđelja su nadgradnja. Tako je i kod Jevreja: oni jako poštuju svoju Toru (Stari zavet), ali su je nadgradili svojim Talmudom. I muslimani poštuju sve ličnosti Starog zaveta, ali posle toga imaju Kuran. Stari zavet je, dakle, osnova za tri velike religije sveta i u svakom smislu je nezaobilazan – naglašava profesor dr Dragan Milin.
Novi zavet na ekavici
U novom izdanju Svetog pisma, čiji je izdavač Biblijsko društvo Srbije, štampan je i Novi zavet u prevodu još jednog nekadašnjeg profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, Emilijana Čarnića.
– Profesor Čarnić je bio moj profesor Novog zaveta i bio mi je mentor na doktorskom ispitu. On je završio ne samo Bogoslovski već i Filozofski fakultet, gde je studirao klasičnu filologiju. Do dana današnjeg najviše volim njegov prevod Novog zaveta, koji je jedini na ekavici. Srpska crkva, kada izdaje i Novi zavet i Stari zavet, izdaje ih na ijekavici i ja to podržavam i drago mi je i jedno i drugo jer time održavamo jedinstvo i sa Banjalukom i sa Cetinjem, ali prevodom profesora Čarnića i sa Vojvodinom, Šumadijom, Nišom… Smatrao sam da je najlogičnije da uz moj prevod Starog zaveta bude štampan njegov Novog zaveta jer nas dvojica govorimo najsličnije – objašnjava profesor Milin.
Jelena Čalija
Politika, 01.08.2021.
