Grosman je surovi pripovedač, on ne lagucka, ne ostavlja lažnu nadu da se lako možemo promeniti i odbaciti sopstvenu ljušturu iza koje smo zatočili na zemlji odbačenu dobrotu.
Naš davnašnji utisak da su Kišova beletristika i esejistika prožete filosofijom, zapravo je posledica prisustva određenih metafizičkih tema, o kojima je tako često govorio u svojim intervjuima. On je, međutim, ovim temama pristupao na način umetnika, književnika, „pučkog“ a ne profesionalnog filosofa. (Ilija Marić)