Proverite zašto Papadijamandisa porede sa Dostojevskim.
Zbirka priča pod naslovom VASKRŠNjE PRIČE obuhvata šesnaest priča koje su sve, na ovaj ili onaj način, tematski vezane za najradosniji hrišćanski praznik, ili, bolje rečeno, za proslavljanje Praznika nad praznicima u njegovoj rodnoj Grčkoj.
Priređivač kritičkog izdanja Sabranih dela A. Papadijamandisa, N. D. Trijandafilopulos, poređao je priče po vremenu nastanka. Prva, pod naslovom „Poslednje kumče“ potiče iz 1888., a poslednja „Janisovo ’Hristos vaskrse“ iz 1914. Slučajno ili ne, tek desilo se da je prva priča u najvećoj meri „tragična“, priča „Velikog Petka“, dok poslednja već u naslovu nosi pobedonosni usklik „Hristos vaskrse!“, što je ujedno osnovni motiv svih Vaskršnjih priča.
Tako već sâm redosled priča upućuje na temeljnu istinu Vaskrsenja: nema vaskrsa bez stradanja, nema Vaskrsenja bez Krsta!
