Varvarizam Berlina

G. K. Česterton u uvodu svojoj nevelikoj knjizi Varvarizam Berlina navodi:
Evo poslednjih činjenica; činjenica koje se tiču Engleske. Podjednako je lako izneti činjenice s početka; činjenica koje se tiču Evrope. Princa koji je praktično upravljao Austrijom ubile su izvesne osobe za koje je austrijska vlada verovala da su zaverenici iz Srbije. Austrijska vlada nagomilavala je armije, ali o tome ni rečju nije udostojila Srbiju koju je sumnjičila, a ni Italiju, svog saveznika. Prema dokumentima, izgleda da je Austrija držala u mraku sve osim Pruske. Verovatno je bliže istini kazati da je Pruska držala u mraku sve, uključujući i Austriju. Međutim, sve je to ono što se naziva razmišljanjem, uverenjem, ubeđenjem, to jest, zdravim razumom: a mi se time ovde ne bavimo. Objektivna je činjenica da je Austrija tražila od Srbije da se saglasi s tim da srpski oficiri budu udaljeni iz službe po nalogu austrijskih oficira; ali i da se Srbija potčini ovome u roku od četrdeset osam časova. Drugim rečima, srpskom kralju je praktično poručeno da skine ne samo lovorike iz dva velika pohoda, nego i svoju zakonitu i državnu krunu, i to čak u roku u kojem se i od građanina, čak i najmanjeg ugleda, ne očekuje da podmiri ni sitnicu kao što je hotelski račun. Srbija je tražila vreme za arbitražu – ukratko, za mir. Međutim, Rusija je već otpočela s mobilizacijom; a Pruska je, podozrevajući da bi Srbija na taj način mogla da se spase, objavila rat.