Vanbračna zajednica je „škola neodgovornosti”. Dvoje se našlo zajedno bez ikakvih obaveza, ako im se ne dopadne – rastaju se, vrata su im otvorena. Par se i spojio radi uzajamnog neodgovornog zadovoljstva, a ne zbog nošenja bremena onog drugog. Niko nikome nije dužan. Pa ni sami odnosi ne podrazumevaju neku dubinu.
Život u vanbračnoj vezi može se uporediti sa zabavnim putovanjem autobusom, kada na bilo kojoj stanici možeš da izađeš. U njemu najviše stradaju, naravno, žene. One veoma često dospevaju u ponižavajući položaj. Reklo bi se, svako je slobodan i može u bilo kom trenutku da ode, međutim, ispada da je ženi psihološki veoma teško da izađe iz takvog „autobusa”.
Poznato je da velika većina žena u vanbračnim vezama žele da ozakone svoje odnose. Svaka žena traži stabilnost i pouzdanost za sebe i svoju decu. Zašto je u porodici sreća? Zato što upravo porodica ispunjava naš život smislom. Mi imamo najrođeni je, najbliže ljude, služimo im i na taj način izvršavamo zapovest ljubavi prema bližnjem. Zato što nam porodica pomaže da stalno, svakodnevno osećamo da postoji neko koga volimo više od sebe. Za najbliže smo spremni da žrtvujemo ono najdragocenije, a ako treba, i život da damo za njih. Porodica predstavlja viši stepen ljubavi.
