Knez Jevgenije Nikolajevič Trubeckoj (1863–1920), ruski religijski filosof i univerzitetski profesor filosofije prava, nije samo potomak stare plemićke porodice još iz vremena Sv. Sergija Radonješkog (XIV vek), nego je bio deo onog sloja ruskog aristokratskog društva koji je Puškin imenovao „aristokratija duha“. Kao univerzitetski profesor (1886–1911) bavio se filosofskom analizom prava i istorijom pravnih ideja: Predavanja iz istorije filosofije prava, 1–3 (1893–1899), Predavanja iz enciklopedije prava (1899), Platonova socijalna utopija (1908).
Sa bratom Sergijem i uz mecensku podršku Margarite Morozove uređivao je Moskovski nedeljnik, gde je objavio desetine članaka iz političke publicistike. Sa Morozovom je rukovodio i čuvenom izdavačkom kućom „Putь“, osnovanom 1910. Početkom 1911. napušta univerzitet i posvećuje se filosofiji. Glavna filosofska dela su mu: Svetonazor Vl. S. Solovjova 1–2 (1913), Metafizičke pretpostavke saznanja (1917), Smisao života (1918), Tri ogleda o ruskoj ikoni (1921).
Vodeća tema njegove filosofije jeste smisao života. On je ovo pitanje iščitavao i u starom ruskom ikonopisu, što je sam opisao kao umozrenje (= teorija) u bojama, a što bi se slobodnije moglo opisati i kao filosofiranje u bojama. Tokom Velikog rata uzeo je učešća i u politici, ali je bio i ostao „filosof u politici“. Septembra 1918, kao protivnik boljševika, beži iz Moskve i u Kijevu postaje član Saveta državnog ujedinjenja Rusije. Od tada boravi u više gradova na jugu zemlje, koji je bio pod kontrolom belogardejaca. Početkom 1920. umire od tifusa u Novorosijsku. (Prof. dr Ilija Marić)
