Trnov venac Dostojevskog

Bolno, ljubeće i stradajuće srce – to je svetinja pred kojom se svi klanjaju i to je ono čime nas privlači Dostojevski uprkos svim neslaganjima sa njim, neshvatanjem i predrasudama. Dostojevskom je bio dat strašni, istinski i najunikatniji dar čoveku – dar stradanja u ime ljubavi prema ljudima, dar stradanja i krst stradanja… Krsnim putem,kroz patnje robije, kroz kal i tamu života, kroz otvorene bezdane ljudskog srca i stradanja došao je Dostojevski do Onoga Koji je Sav Ljubav. Hristos je ispunio svu njegovu dušu, a nije ni moguće drugačije. Poklonimo se i mi svetinji ljudskog stradanja oličenoj u našem piscu čije čelo, zajedno sa zrakom besmrtnosti,ukrašava najuzvišeniji venac, VENAC OD TRNjA!