Sveti muromski čudotvorci blagoverni Petar i Fevronija već vekovima se poštuju u Rusiji. Kanonizovani su na crkvenom saboru 1547. godine. Svojim molitvama njih dvoje nebeski blagoslov daruju onima koji stupaju u brak. A obraćaju im se za pomoć i oni koji tek traže svog izabranika ili izabranicu. Mole im se za zastupništvo i parovi bez dece. Dan sećanja na svete bračnike je 8. juli. Knez Petar je u monaštvu poneo ime David. David u prevodu sa grčkog znači „voljeni“. Kneginja Fevronija je kao monahinja nazvana Jefrosinija, što znači „radost“.
Ko ne želi ljubav i radost u porodici? Ko neće mir i slogu u porodici? Takvih nema. Niti može biti. A kako to postići? Evo kako: momak i devojka koji žele da se uzmu ili već venčani muž i žena svim svojim bićem treba da traže načine za uzajamno razumevanje i sklad. I to ne samo prema ljudskim nazorima, već i u Hristu. I to u Hristu na prvom mestu, jer On, kao Svemogući, Svemilosrdni, Bog Slovo, Bog Ljubav daruje sposobnost praštanja i razumevanja. On obara gordost – osnovu svih grehova, pa i supružničkih. On gasi strasti, koje su posebno jake kod mladih ljudi i mogu kao ljute zveri da pokidaju veze među njima, da raskinu njihovu zajednicu.
Šta to sasvim naročito sadrži drevno kazivanje o Petru i Fevroniji? Ako obratiš pažnju, videćeš i osetićeš kako ono zrači svetlošću. Tako, u svakom slučaju, ono izgleda u verziji čuvenog ruskog mislioca, pisca i publiciste Jermolaja-Erazma (drugo ime je monaško). Živeo je u 16. veku i sebe je nazivao „pregrešnim“. „Povest o Petru i Fevroniji muromskim“ napisao je na molbu mitropolita Makarija, koji je ipak nije uvrstio u Velike Mineje za čitanje jer nije sasvim odgovarala kanonima žitija. Ipak, „Povest“ je veoma dušekorisno štivo: svojom poetičnošću i poučnošću i, što je najvažnije“, svojom bogonadahnutošću. „Povest o Petru i Fevroniji“ jeste tajanstven tekst, upućen samom srcu. On odiše svetošću, uzvišenom poezijom, on je sam uzlet duha. Stoga se „Povest“ ne može čitati s predubeđenjem ili u žurbi. Treba se potruditi i naći u tom tekstu skriveno „između redova“.
