| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 112 |
| Godina izdanja | 2017 |
Ruska narodna medicina
550,00 rsd
3 in stock
550,00 rsd
3 in stock
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 112 |
| Godina izdanja | 2017 |
Da li nauka i religija imaju neke zajedničke atribute ili se radi o dvema sferama čovekovog iskustva koje nemaju zajednički presek? Da li se može govoriti o religijskom znanju i šta epistemologija kao takva može da kaže o tome?
Ova kratka knjiga bila je prvi značajniji hrišćanski odgovor na kritiku religioznih uverenja i vernika u knjizi Zabluda o Bogu (2006) Ričarda Dokinsa.
„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
Tesla: Duhovni lik je prva knjiga na svetu o Nikoli Tesli napisana od strane jednog sveštenika koji je, u smislu akademskog obrazovanja, i čovek iz sveta nauke. U knjizi su obuhvaćene mnoge dimenzije ličnosti Nikole Tesle: njegovo poreklo i porodično okruženje, religijski i filosofski stavovi tokom svih životnih perioda, životna etika i društveni pogledi, rodoljublje i mirotvorstvo, kao i krajnje specifične osobenosti spoljašnjeg i unutrašnjeg lika najvećeg srpskog pronalazača.
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
