Mahatma Gandi, Put nenasilja:
Nije mi cilj da sastavim pravu autobiografiju. Jednostavno želim da ispričam priču o svojim bezbrojnim iskustvima sa istinom i, budući da se moj život sastoji ni od čega drugog osim od ovih iskustava, istina je da će priča poprimiti oblik autobiografije.
Ali ne marim, čak i ako svaka stranica govori samo o mojim iskustvima.
Moja iskustva u oblasti politike danas su poznata ne samo u Indiji nego, do izvesnog stepena, i u civilizovanom“ svetu.
Za mene ona nemaju veliku vrednost; a naziv „Mahatma“, koji su mi ona obezbedila, stoga mi još manje znači. Često me je ovaj naziv strašno pekao, a nema nijednog trenutka, kojeg mogu da se prisetim, za koji bi moglo da se kaže da mi je godio.
Ipak, svakako da bih naročito voleo da ispričam o sopstvenim iskustvima na polju duhovnosti, poznatim isključivo meni, iz kojih sam crpeo takvu snagu da sam bio u stanju da delujem u oblasti politike.
Ako su iskustva zaista duhovna, tada ne može biti mesta za samohvalisanje. Ona samo doprinose mojoj poniznosti. Što se više ogledam i osvrćem na prošlost, sve živopisnije osećam sopstvena ograničenja.
Ono što sam želeo da postignem – ono čemu sam težio i nastojao da ostvarim tokom ovih trideset godina – jeste samorazumevanje, suočavanje s Bogom, licem u lice, dostizanje mokše.
Živim i dišem i postojim za ostvarenje ovog cilja. Sve što preduzimam, bilo kad govorim, bilo kad pišem, poput svih poduhvata u oblasti politike, usmereno je ka ovom istom cilju.
Ima stvari koje su poznate isključivo jednom čoveku i njegovom Stvoritelju. Jasno je da su one izolovane. Iskustva o kojima želim da izvestim nisu takva. Ipak, ona su duhovna ili, pre, moralna; jer suština vere je moral.
