Četvrti a ujedno i poslednji tom Povesti grčke kulture Jakoba Burkharta polazi od prikaza grčkog razumevanja fizičke lepote. Naime, iz grčke umetnosti ne može se saznati o fizičkom izgledu grčkog čoveka kako se uvek predstavljalo ono „posebno, idealno sabrano“. Time se dokazuje šta je važilo za uzvišeno i divno, ali i to da se pojedini Grci izdvajaju po lepoti, kao na primer Jonci. Takođe, i Aristotel u svojoj Politici piše o idealnoj lepoti, npr. kakav je izgled nosa prihvatljiv da bi se moglo reći da je „lep“. Koliko je fizička lepota bila važna za Grke govori i to da nije bilo zabranjeno moliti se bogovima za nju.
Pored toga, Burkhart govori i o nastanku imena Grka, grčkom jeziku i poeziji – dakle o svemu onome što karateriše čoveka određenog istorijskog perioda, te su tako i naslovljeni delovi ove knjige: „Herojski čovek“,“Kolonijalni i agonski čovek“, „Čovek petog stoleća“, „Čovek četvrtog stoleća – do Aleksandra“, „Helenistički čovek“.
