Ne sumnjam u to da će naslov ove knjige isprva nasmejati neke od mojih prijatelja, ljubitelja pisane reči; potom će, možda, oni zastati, kao što zastaju pred molitvom veštice, i neko vreme razmišljati o tome da li da zavire u nju ili ne, da ne bi, u stvari, prizvali Đavola čitajući priču o njemu.
Dakle, mora da je poduhvat bez premca zabeležiti istinitu priču o ovom Tiraninu koji vlada u vazduhu, Bogu ovog sveta, ovom užasu i odvratnosti ljudskog roda, koga nazivamo Đavo. Ali i pokazati šta on jeste i šta nije, gde je i gde nije, kad ga ima u nama, a kad ga nema. Jer i ne sumnjam da se Đavo, uistinu i bona fide, nalazi u mnoštvu naših čestitih, slaboumnih prijatelja, a da oni o toj stvari ne znaju ništa.
A ni zadatak nije tako težak, kao što neki uobražavaju.
Do Istorije Đavola nije tako teško dopreti, kao što izgleda. O njegovom poreklu i prvobitnom usponu njegove porodice postoji zapis. A što se tiče njegovog ponašanja, on je zaista delao u mraku, što je stvar koju primećujemo kod mnogih stvari.
Međutim, uopšte, onako prepreden, bio je dovoljno bezuman da sam sebe razotkrije u nekim od svojih najvažnijih poslova, i uopšte se nije pokazao kao mudar.
Naš stari poznanik Makijaveli nadmašio ga je u mnogim stvarima, i kako ova knjiga odmiče imaću priliku da izvestim o nekolicini sinova Adamovih, i o nekoliko njihovih društava, koji su natociljali Đavola, ama, koji su zgrešili grđe od Đavola, i ako smem da kažem, pretekli ga za dva koplja.
