Skrivena prisutnost grčkih božanstava
Paganske meditacije
2.800,00 rsd
1 na zalihama
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 293 |
| Godina izdanja | 2020 |
2.800,00 rsd
1 na zalihama
Skrivena prisutnost grčkih božanstava
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 293 |
| Godina izdanja | 2020 |
Razmatranja o samom sebi je dnevnik Marka Aurelija, rimskog cara i poslednjeg velikog predstavnika stoičke filozofije, u kome je car naslikao intimnog sebe, kao onaj umetnik što potomstvu ostavlja svoj portret. (Miloš N. Ðurić)
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
Ogledi o okultizmu Žolta Lazara, sve agilnijeg sociologa kulture s Univerziteta u Novom Sadu, nisu prvotni i jedini u domaćim društveno-humanističkim disciplinama, nego su novina po analizi odnosa animizma, magije, mita, okultizma i religije, nivou zahvata, obrađenim teoretičarima, dosegnutoj sintezi i čistom, čitljivom stilu. Dopuna su onoga što je našoj akademskoj zajednici poznato o okultizmu, prvenstveno, preko prevedenih studija Mirčea Elijadea, manje znano o Fransisu Bejkonu i kraju renesansnog okultizma ili o „rozenkrojcerskoj epizodi“ Rene Dekarta, a sva je prilika da njihov značaj raste zahvaljujući skrupuloznom i kritičkom izučavanju supersticija u Srbiji. Rasprava, u kojoj pisac demonstrira široku obaveštenost i visoku temeljitost, trebalo bi da se nađe na astalu raznovrsnih čitača i stručnjaka: filozofa i sociologa, antropologa i etnologa, kulturologa i psihologa, i naposletku bogoslova – prevashodno pravoslavnih. Podrazumeva se da će studentima biti neophodna.
