Ogledi o okultizmu Žolta Lazara, sve agilnijeg sociologa kulture s Univerziteta u Novom Sadu, nisu prvotni i jedini u domaćim društveno-humanističkim disciplinama, nego su novina po analizi odnosa animizma, magije, mita, okultizma i religije, nivou zahvata, obrađenim teoretičarima, dosegnutoj sintezi i čistom, čitljivom stilu. Dopuna su onoga što je našoj akademskoj zajednici poznato o okultizmu, prvenstveno, preko prevedenih studija Mirčea Elijadea, manje znano o Fransisu Bejkonu i kraju renesansnog okultizma ili o „rozenkrojcerskoj epizodi“ Rene Dekarta, a sva je prilika da njihov značaj raste zahvaljujući skrupuloznom i kritičkom izučavanju supersticija u Srbiji. Rasprava, u kojoj pisac demonstrira široku obaveštenost i visoku temeljitost, trebalo bi da se nađe na astalu raznovrsnih čitača i stručnjaka: filozofa i sociologa, antropologa i etnologa, kulturologa i psihologa, i naposletku bogoslova – prevashodno pravoslavnih. Podrazumeva se da će studentima biti neophodna.
Prof. dr Dragoljub B. Đorđević
U nizu nadahnutih ogleda, autor hrabro i sa impresivnim stepenom erudicije ukazuje na mnoge okultne, magijske i mistične elemente u modernoj filozofiji i slikarstvu, ali i u savremenom društvu. U tom smislu, izdvajaju se autorov ogled o praznoverju u Srbiji, ali i detaljna i kontraintuitivna analiza manje poznatih činjenica o Bejkonu i Dekartu – tih centralnih i formativnih figura (samozvanog) Doba Razuma. Dakle, uz Oglede o okultizmu Žolta Lazara, postajemo upućeni u mnoge dublje, mitološke i iracionalne osnove modernosti, a samim tim i bogatiji za jedno dublje razumevanje sveta u kojem živimo.
Doc. dr Aleksej Kišjuhas
Žolt Lazar se na našoj sociološkoj sceni etablirao kao vrstan poznavalac i istraživač religioznih i kvazireligioznih pojava kao što su animizam, magija, okultizam. Tako i ova zbirka ogleda potvrđuje Lazarovo umeće da u svojim analizama spoji sociološku refleksiju sadržaja religije sa kritičkim razmatranjem istorijske pozadine formiranja vere i praznoverja. Pri tome se Lazar ne ograničava samo na interpretaciju tekstualnih izvora nego u svoje razmatranje uključuje i analizu umetničkih dela (npr. slikara kao što su Učelo ili Goja). Ova monografija se može shvatiti kao prilog istoriji obrazovanja (pseudo)religioznog mentaliteta, ali isto tako kao doprinos sociološkom razumevanju fenomena religije kao zasebnog epistemičkog sistema. Prema mišljenju recenzenta ona može biti orijentir u samostalnom istraživanju odnosa religije i društva, ali i od koristi u akademskoj nastavi.
Prof. dr Damir Smiljanić
