Noću pod kamenim mostom

Noću pod kamenim mostom najtačnije bi se mogao opisati kao roman o starom Pragu sastavljen od ulančanih pripovedaka koje se mogu čitati zasebno, ali pravi smisao stiču tek kada se posmatraju kao celina: prva priča postavlja pred čitaoca zagonetku koja će biti razrešena tek u poslednjoj. Pritom se autor oslanja na klasičnu formu novele kao jezgrovite pripovesti o jednom neobičnom događaju, tako da se, paradoksalno, ovaj vrlo moderni roman na prvi pogled sastoji od vrlo staromodnih pripovesti. Istorijske ličnosti poput cara Rudolfa II, rabija Leva ili Valenštajna ovde su smeštene u fantastični okvir – Peruc građu crpi ne samo iz istorije, već i iz predanja vezanih za praški geto i kabalističke tradicije. Pojedine priče, poput Otetog talira ili Kuge u jevrejskoj četvrti, na nov način obrađuju motive poznate iz bajki i legendi. Druge, poput Careve trpeze ili Valenštajnove zvezde, pružaju neobičan i često pritajeno humorističan pogled na ključne trenutke češke istorije s kraja šesnaestog i početka sedamnaestog veka. Treba, međutim, naglasiti da je Noću pod kamenim mostom stvaran od 1924. do 1951. godine i da nad ovim delom lebdi senka Holokausta; Peruc ga nigde ne pominje eksplicitno, ali iz ovih pripovedaka – i ljupkih i jezivih, i romantičnih i uzbudljivih – provejavaju gorčina i tuga za nepovratno izgubljenim jevrej-skim Pragom. Noću pod kamenim mostom odista predstavlja literarno zaveštanje i oproštaj od sveta koji više ne postoji.