Ne zaboravi da živiš

“Smisao filozofskog života ne iscrpljuje se jedino u govoru i pisanju, već i u delovanju u zajednici, u društvu. Tako su mislili još Epiktet i Marko Aurelije. Upravo iz perspektive delovanja potrebno je razumeti Geteovu maksimu „Ne zaboravi da živiš“, jer ona u sebi sažima izvanrednu ljubav prema životu, ljubav koja se može videti kod Getea.“ Veliki čitač Getea Pjer Ado analizira u ovoj knjizi način na koji nemački majstor ulazi u zapadnu tradiciju „duhovnih vežbi“ nadahnutih antičkom filozofijom. U svakodnevnoj praksi duhovnih vežbi, pojedinac nastoji da preobrazi svoje viđenje sveta, kako bi preobrazio samog sebe. Gete je, poput Starih, verovao u nužnost da se živi u sadašnjosti, verovao je u „svetost trenutka“, u to da se sreća, umesto da se izgubi u romantičnoj nostalgiji prošlosti ili budućnosti, može zahvatiti u trenutku. Prevazilaženje „delimičnog i pristrasnog ja“, „univerzalna perspektiva“, geteovske su teme drage Pjeru Adou.
Pjer Ado, filozof i istoričar filozofije, počasni je profesor na College de Franceu.