715,00 rsd
2 in stock
Konačno ishodište je monografija Ruskog slikara i teoretičara umetnosti, jedinstvena pojava među stvaraocima ruske avangarde. Knjiga sadrži 140 tabli sa slikama i crtežima.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Broj strana | 178 |
| Godina izdanja | 2007 |
U želji da našim čitaocima predstavimo širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci „Penguin Classics“, koje potpisuje prof. Džon Hili (John Healy). Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna. Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Ovo izdanje je namenjeno kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora.
Da li nauka i religija imaju neke zajedničke atribute ili se radi o dvema sferama čovekovog iskustva koje nemaju zajednički presek? Da li se može govoriti o religijskom znanju i šta epistemologija kao takva može da kaže o tome?
U zborniku radova se na nivou ilustrativnog i sažetog preseka prvenstveno ispituje trenutno dominantna naučna paradigma (čiji idejni obrasci imaju naglašeni ateistički predznak), uz akcenat na problemu sagledavanja naučnih granica i postojanja „tabu tema“, tj. „tabu zapitanosti“. Pozivanjem na neposredne konkretne primere ukazuje se na puteve dubljeg razmatranja i potencijalnog redefinisanja odnosa nauke i religije, u širem kontekstu sagledavanja relacije između nauke i istine, kao i vere i znanja
„Nauka, politika i gnoza“ je pristupno predavanje održano 26.11.1958. na Univerzitetu u Minhenu , prvi je spis Erika Fegelina koji se objavljuje na srpskom jeziku.
Moja prvobitna zamisao bila je da ovaj mali rad nazovem Ogledi o naučnom humanizmu. Ali reč ogledi danas ne zvuči naročito moderno, dok se reč humanizam poslednjih godina preterano upotrebljava, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je njeno značenje dodatno prošireno u odnosu na ono koje ima u Engleskoj, da bih na kraju saznao kako je nedavno objavljena još jedna knjiga koja u svom naslovu sadrži sintagmu naučni humanizam.
