Naše tamnovanje

Sunce je zalazilo iza divne i visoke planine Plješivice, obasjavajući junačku Krajinu, celokupno Srpstvo i naše zbijene redove na prašljivom putu, kada smo ugledali Bihać na brzoj reci Uni, s njegovim tornjevima, minaretima i starodrevnom Kulom. Na mostu, ispred samoga grada, sačekale su nas grupe: žandarma, finansa i opštinskih stražara. Odmah smo znali da nam se nešto sprema. Naši pratioci popravljali su opasače i puške na ramenima i šapatom nas opominjali da ćutimo, te zamre svaki razgovor… Zaškripaše teška okovana vrata i zazveča gvožđe. – Napred! – naredi upravitelj. I uđosmo među vlažne i debele zidove gde nas, kao i posle u zeničkoj kaznioni, čekaju glad i tamnica.